Мислионик

У напредној странци Косјерића фарбају се јаја. Све боје су пожељне осим жуте. - Миладине, ајмо да нека оварбамо у жуто па да их стуцамо нашим плаво - црвеним. Сав усплахирен Тиосав. И у том моменту улази млади Вулиновац од шездесет и пет љета у канцеларију СНС-а са корпом јаја. - Ево јаја доњо чика Паја! А на јајима слике Вучића... - Па иди бре Пајо у пичку материну, дрекну Тиосав. - Па што тако Тијо? Сав изненађен омладинац Вулиновац. - Па ко сме да се туца са тим јајима? Па шта ако победи оно јаје без слике Вучића. И како да скрцамо јаје и поцјепамо Вучића? Па видиш ли ти шта си сад урадио. Бесан Тиосав. - Ма имам ја идеју, зваћемо ове наше што морају све да раде због посла. Нека прогутају јаја са љуском. Рећемо да је то здраво због калцијума. Пајо сав радосан на ту идеју. - Браво! Миладине сазови ове наше капиларце да на Ускрс дођу. Колико си доњо јаја Пајо? - 150 комада! Рече Пајо ко из пушке. - И Сунце те јебло  па ђе опет да искупљамо аутобусе за толики народ? Сав побеснео...

А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. А намесник одговарајући рече им: - Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: - ВАРАВУ! Рече им Пилат: - Шта да учиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: - ДА СЕ РАЗАПНЕ! Намесник пак  рече: - А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: - ДА СЕ РАЗАПНЕ!( Матеј)  Да ли ћемо икада научити из овог трагичног догађаја који се десио човечанству? Да ли имамо право да икада осудимо некога због нечега када смо ми потомци оних који су осудули спаситеља на смрт? А наши преци јасно су рекли пред Пилатом: Крв његова на нас и на децу нашу! Тада им пусти Вараву а Исуса, шибавши предаде да се разапне...  ( Матеј 27-25,26)  Живимо у времену фарисеја, Јуда, Пилата и оног народа који виче РАЗАПНИ ГА! Свака праведна реч осуди се крвнички преко медија и изврну се чињенице. Народ гледа у телевизор и ствара слику о праведнику да је крвник. Народу је речено да је Варава ...

Оно кад се појавиш као кандидат за председника општине испред жутих па још стојиш са Ђиласом у кампањи. Говориш свашта о напредњацима и ипак изгубиш. А онда сачекаш да прође неко време па схватиш да си се преобратио преко ноћи. Опереш жуту боју шмрком и наједном ти сине идеја да би могао и улице да переш. Али како сад то? Па лако, митинг у Београду је мајка свих улаза за налажење послова. Вода не пере жуту боју већ митинг у престоници. Ко оде на митинг пред Вучића тај се префарба профи и буде као да никад жуте боје није ни видео... Умивање улица ове вароши биће перфектније јер ће се у воду турати и посебна хемикалија која спира Ђиласове стопе. После рецимо протеста опозиције у вароши, ето и перача улица да почисти све и дезинфикује јер постоји опасност да се народ зарази фашизмом или не дај боже Ђиласом.  Сад како намикарити да баш опрани Ђиласовац буде повољни Вучићевац који би да се удоми прањем? За сада се опрао на митингу али процурело у јавност шта је хтео али јебига такв...

Дошла су времена да просто мораш ставити тачку на бројна пријатељства. Не можемо бити пријатељи ви који подржавате Вучића на митингу у Београду. Како са вама да будем пријатељ када сам изгубио посао због Вучића а ви сте приступили Вучићу да би добили посао. Мислите да нисам могао као ви? Да сам то хтео данас бих дрмао СНС-ом. Не знате какве сам све понуде добијао али одбио сам их не што сам глуп него што нећу да имам посла са тим говнарима по цену да брљам по контејнерима за парче хлеба. У томе је очигледна разлика међу нама драги бивши пријатељи... Људско достојанство неко мора чувати јер ако њега нестане у шта ће се човек претворити? Ако достојанство искоренимо људски род претвориће се у волове којима су навукли амове. Ви сте пошли тим путем волова које упрежу кад год им се навре. Ви сте та запрежна стока које мора на митинг а знам да вам се не иде али морате. Ви ћете пред изборе морати да довлачите гласове, да обезбедите капиларне, да се вуцарате по целој општини и мољакате за ...

Драги читаоци обећао сам пре неколико месеци да ћу објавити моје фотографије које сам радио на улици. За мене је улична фотографија најлепша. Волим да људе фотографишем када не знају за то јер тада су спонтани и својствени. За мене улична фотографија је најлепша у црно - белој техници па зато су све такве. Користио сам FujiFilm X-T20 и у већини фотографија старе објективе са којима све радиш мануелно. Но, доста приче идемо на фотке... Ова фотографија урађена је из аутомобила. Објектив је морао да допре кроз стакло аута и стакло излога.  Речи нису потребне за овако лепу сцену... Поруке... Разлаз генерација... Лепљење... Несташлуци... Шетње и џакања... Чести призори самотне старости... Снежне улице, замрзнуте свакодневнице... Пред црквом... Поправке... Сусрети... Чекање... Непосредност... Поруке... Рецепти... Дилеме... Зезања... Љубав и понос... Сасвим обичан дан... Замишљеност... Па где си ти...