Мислионик

 Стигли витамини мојој мајци пензионеру од чика Вучића који је на телевизији вадио из кесе кутије и дао до знања да он мисли на другове и другарице пензионере... У писму кажу да су пензионери поднели највећи терет многих искушења. Да су својом дисциплином и одговорношћу први дали пример свима како се треба борити за здравље, живот и државу. Даље каже да су пензионери радили вредно, напорно уз бројна одрицања.    Дакле у глобалу  пензионери су били ударници који су поднели све и свја,  и у знак захвалности државе Србије добили су три кутије витамина. То вам је као да храните робове у каменолому са водом и буђавим лебом па за награду им дате и да поједу бистру супицу. Одржите им говор да су храбро поднели окове који жуљају и да су ударнички туцали камење државним крамповима. И онда им оставите кесице супе да скувају и почасте се у знак захвалности. Овај потез Вучића је толико бедан да ми се смучило гледати ове усране кутије витамина. Ево вам витамини које ћете поп...

Среда раним јутром у Косјерићу делује више мамурно него полетно. Крећем ка цркви не би ли поп очито молитву за кољиво. Стигло је и четрдесет дана од Звонкове смрти. Време лети безлично без и мало опуштања. Пристижу верници а чека их на сточићу гомила бочица са уљем, тамјаном итд. Шоп је спреман. Стојим, поп чита молитву искусно и рутински. 1500 динара за кољиво и 100 динџи за звоњаву. Као да чух стих песме Гаравог Сокака '' Имаш добар посо куме ''. Срећом моја је чаша и пшеница, ко зна колико би коштало да није. Излазим из цркве и добро ударим левом о десном ногом о тло. Ко је читао Јеванђеље знаће шта сам хтео рећи. А кад смо код кољива шта каже историја? Кољиво или панаија ( реч Грчког порекла). кувана пшеница - белија заслађена и са додацима ароматичних зачина. Служи се у склопу Српског народног обичаја приликом слава, сахрана и даћа - помена покојника.  Овај народни обичај је настао у паганству много пре настанка хришћанства. Употреба кољива одржала се преко цркве, ...

 Недостају ми птице, онај ветар што по шуми игра јурке. Недостају ми дуге шетње по брдима и она самоћа што те суочава са самим собом. Но, време је такво да све мање можеш да бираш оно што највише волиш. Дуге шетње и боравци у природи због фотографисања су одложени до даљњег. Окренут сам сток фотографији. То су вам разна креативна решења која усликавате на белој позадини или другим бојама. Простије речено то вам је комерцијална фотографија. Ствараш бројна концепције у четири зида са непрестаним бљескањем блица. Да би једну фотографију тог типа урадио потребно је пуно времена. Од саме идеје до финиша прође некад и по три до пет часова. Прво треба погодити светло на објекат који ћеш да фотографишеш. То није само један клик и готово, то су кликтања и бљескања све док не оствариш најбољи контраст, оштрину и угао. Е тек онда креће посао. Све то пребациш у рачунар, одабираш која фотографија може да иде даље. Подесиш неке ситнице и после тога крећеш на другу обраду звану исецање објекта да...

Мислио сам да се звери боје ове ватре која траг ми прати, а сад носим како ми га скроје - по мени се ништа неће звати. Раном зором одзвањају стихови Душка Трифуновића у мислима уз специфично певање Бебека. Петак освануо тмуран док се на хладном ветрићу њишу цветови из кутија на тезгама. Сивило над вароши парају дречаве боје цвећа што носају жене не би ли украсиле балконе. У згужваном југићу трешти масни народњак док му стакло на вратима придржава црвени шрафцигер. Дере се југић на пролазнике, тачније Митар Мирић '' Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине ''. Пркосни распали југић одаје реалну слику наше државе. Распадамо се, буџимо оно што имамо али нам нико ништа не може. Док ходам низ тротоар офуцаног асфалта и прескачем рупетину пуну воде, југић полако постаје тиши. Можда нам нико ништа не може али не можемо ни ми више ништа. Прихватили смо крнтије као неминовност, прихватили смо закрпе као модни декор. Сматрамо да је нормално да се једни енормно богате а други с...

У држави Србији једино рачуни стижу редовно. Платиш интернет, телевизију и мобилни рачун. Интернет килав а ТВ програм вазда врти једно те исто. Мобилни сигнал час је добар, час је лош. Па ниси доступан и ако јеси. Па поруку шаљи бар три пута јер неће да оде. Живео Телеком! Септембар је дан нашег растанка. Прекидам уговор, укидам телевизију а интернет ћу наћи преко других провајдера. И број мобилног ћу да укинем јер више не желим ништа да имам са Телекомом. Једноставно више се не исплати... Електричну енергију најрадије бих да могу стварао преко соларног система али за то нема се новца али најрадије бих исекао жице јер преко њих плаћам претплату шугавом РТС-у којег не гледам ево пету годину за редом а приморан сам да плаћам.  Ту су и комуналије, гробна места и кад све сабереш, држава те одере као дрекавца а да ти омогући приходе е то не може! Плати порез, плати ово, плати оно и на то ти се све своди. Мораш да платиш јер треба нахранити страначку ергелу што се удомила у државне јасле...

 Видим гради се нова пијаца. Похвално заиста. Али увек има оно али а овог пута то али није пуко али доконих филозофа. Има оно нешто што је кључно а власт то упорно прескаче. Да би пијаца имала свој смисао она мора имати и продавце а продавци купце. Плашим се да ће на новом здању пијаце грађевина бити лепа али уједно и тужна. Косјерић је посрнуо у индустрији, привреди и наталитету. А ове три кључне ствари дају смисао новим грађевинама. На жалост општина Косјерић је у рукама тешких неспособњаковића који искључиво раде само за своје интересе уоквирене у рејтинг странке. А рејтинге не постижу успешним потезима већ су узурпирали све па ко хоће неки посао мора бити одани војник странке. Самим тим живот у Косјерићу постаје неподношљив... Туц - муц обраћања на медијима од стране страначких комесара дају јасну поруку младима '' Бежите колико вас ноге носе ''! Гледао сам неки дан лика који ради у туристичкој Косјерића како прича о Турском хану. Подсетио ме на ђака који није знао ...

 Утихнули су телефони, умукли су пријатељи, нестали су сарадници. Дође тако време када те Бог суочи са самим собом. Прво ти покаже какав је пропадљиви свет а он обитава само на личним интересима. Тај свет у ком се вазда некуд жури је површан свет сведен на јефтина глуматања саосећања. Оног момента када у твој живот дође несрећа знај да ћеш остати сам. Такав је данашњи свет, такви су данашњи људи... Онима што си здушно помагао сада си тема у другом друштву које се сабрало како би распредало о томе колико си грешио, колико си ово или оно. Нема нигде ни речи да си био нешто и да си у том времену помагао. Та сећања више не постоје јер их подсећају на њих док су носили ђутуре на леђима корист од тебе. Јер док они бише у невољи имали су тебе да им помогнеш. Сада кад си ти у невољи њих нема јер такви су данашњи људи. Себична мала створења са мантром дај, дај, дај.  Сада си у арени али не на месту где је публика, сада си на борилишту. Узели су ти оклоп, штит и мач. Пустили су звери на...

Прошли су избори у Косјерићу. Сада би требала ова апсолутна власт СНС-а и коалиционих партнера да се брине о општем добру грађана ове општине. Народ је бирао ваљда оне који су најбољи по народ! Али... Имамо онај каменолом под Градином а колико чујем смеши нам се и рудник литијума у Мушићима. Кажу долази чувени Рио Тинто да истражује има ли или нема литијума у селу Мушићи. За вас напреде тикване не долази Тито из Риа  него долазе стрвинари који уништавају природу и остављају за собом пустош. Да ли су ваше тинтаре схватиле кога су гласале? Очито не! Јоој биће посла у том руднику. Ко што су неки све време нападали оне који се противе каменолому испод Градине јер су видели прилику да се ту запосле, тако ће бити и у овој далеко опаснијој причи по нашу околину. Предатори су намирисали наша природна богатства. Имају подршку власти која је такође предаторски сој. Имамо народ који никако да утуви у главу да подршком тих предатора уништава будућност ове државе и деце. Не знам шта треба овом ...

  Мој деда већ дуго оре небеске њиве што би рекао у песми Ђоле Балашевић. Заправо моје деде и бабе одавно су на небеским пределима. Деду Уроша очевог оца који је бранио државу од фашиста убили су комунисти јер није хтео да буде члан партије. А деду Драгојла  мајчиног оца стрељали Немци на Буковима. Још је деда Драгојло покушао да побегне али повика Србин: '' Онај вам утече '' и убише га фашисти захваљујући том неком лику са Дрмановине. Тако ми је бака Станимирка причала али никад није хтела рећи ко је био издајник. Обе баке, Борика и Станимирка одгајиле су саме мноштво деце. Носиле су ту голготу до краја живота. Борика очева мајка морала је због комунистичке идеологије да живи са муком а Станимирка због фашистичке идеологије. Ја сам само упамтио баку Станимирку, а друга бака Борка ме држала у рукама као бебу али нисам је запамтио.  Била су то времена када је народ подизао разорену државу уз разгласе народно ослободилачких песама. У име слободе, у име народа нико није сл...

 Ово је игра нерава. Свакодневна унутрашња борба између духовног и материјалног. Исцрпљујућа, беспоштедна некад поражавајућа некад блаженствено смирујућа. Тако се то дешава сваки дан и неће престати све до краја живота... Када неког снађе несрећа само ће се он лично са њом суочавати, водити дуге борбе данима и ноћима. Нема ту помоћи од пролазних речи '' др'ж се, бори се ''. Прво што мораш схватити да је несрећа сурови пријатељ који ти оголи сва заваравања. У данима среће ти не видиш а и нећеш то да видиш кога имаш у свом окружењу. Али када те снађе несрећа јасно видиш право стање стварности. Ту се нађе пар пријатеља који одмах дођу и конкретно помогну. То су људи које мораш чувати за сва времена јер су конкретни пријатељи и који не презају ни од чега само да би ти помогли. Нису окренули леђа јер је непријатно, јер је тешко, јер пада снег или је дубока ноћ. Такви пријатељи су Богом дани и они су заправо твоја права стварност око које треба да посветиш пажњу. Ласкавци...

Док се замајавамо оним што смо знали и пре избора, време пролази, пламен бунта уфитиљио. Јао украли изборе! Ајде? Јао гласали мртви! Ајде? Јао гласало много од куће! Ајде? Тужили смо их! Тја... И ако сам неколико пута наглашавао да борба тек креће након ових жалосних избора и даље се ради једно те исто. Траћи се време традиционално у опозиционим редовима. Јењавају воље, неколико људи и даље гура причу док се остали сигурно и полако измичу... Није више време да се губи време. Ми времена више немамо господо из свих опозиционих редова. Кад мислите да делујете? А да! Месец дана пред изборе. Шта има сад да се ради и замера? Ћути, мрмљај у браду и у пробраном друштву причај али оно у стилу међу нама... Странке да престану са понашањем незреле деце у стилу чији је тата јачи. Немамо ми времена за те ваше дечје глупости. Или хоћете или нећете. Ако хоћете добро дошли, ако нећете молим лепо. Центар или што би једна моја пријатељица рекла '' језгро '' мора да се ствара сад или ника...

  Кажу да су у Косјерићу гласали и преминули. Па шта се чудите јер то је нека дијаспора с оног света и зашто упокојенима одузети глас? Чудо невиђено покојни Милутин дошао са покојном бабом Станојлом на гласачко место у рају. А доле на земљи на гласачким местима седе видовита Милева, видовита Велинка и видовити Аранђел. Све троје имају по ону кристалну куглу. Док ови живи убацују листиће, њима се јавља с оног света покојни Милутин који каже ево гласам за СНС а баба Станојла виче ја гласам за Слободана. Ма баба Слободан није на списку. Па ко је, ено има онај Ивица Слобин. Е њега гласам. И видовита Милева задужена за то гласачко место на небу одма заокружи да су покојни Милутин и покојна Станојла гласали за СНС.  Видовита Велинка седи док је пита чувар кутије из опозиције. Баба, има ли неко од покојних да гласа ове моје. Баба гледа, уздише вртећи главом. Ево ти га твој деда Тиосав, гласо малопре СНС. Шта то кажеш? Па шта му би до смрти је био против ових? Па тако ти је то дјете, ...

  Из  дана у  дан све се полако открива како су протекли локални избори у Косјерићу. Величанствена победа напредњака све се више претвара у величанствену срамоту. Искрено речено згрожен сам чувши да има оних који су гласали а да нису живи. И то потврђује ону народну да би преко мртвих газили само да остваре свој циљ... Ако је то истина да су гласали и мртви људи на изборима онда стварно морамо као људи и грађани да се запитамо какви су то људи који ни мртве не поштују? Језиво! Забрињавајуће! Помислим да ли су  злоупотребљени и моји из породице који су недавно преминули? То ме жалости и уједно љути јер заиста не да је морбидно него је крајње болесно и такве људе треба послати на посматрање. Ја нисам ишао на гласање али сад почињем да сумњам да сам гласао. Како после свега веровати овој срамотној власти??? Морамо масовно тражити провере и за наше преминуле и за нас саме који нисмо ишли на гласање. Ово мора да се истера на чистац једном за свагда!  Шта је идуће на ...

 Остао сам упамћен као Иван са радија. Чак и данас после толико година од како радио не постоји, људи ме препознају као Иван са радија. И радија ти ја не радија остао сам Иван са радија. Колико је радио био у то време популаран крајем деведесетих да ми се десило када сам био у неком селу да ме људи гледају као да сам  Здравко Чолић. Е то је онај Иван са радија. И кад проговорим са њима одмах видиш онај осмех. Била су то времена када сам снимао по селима невољнике. И кад мало боље размислим наше свакодневнице већ деценијама имају више невољника него нормалног живота. Мени је најинтересантнији догађај у мојој радијској каријери био када сам радио сатиричну емисију '' Чекајући петак ''. Сваки почетак емисије почињао је добар дан, вели мени Моша Пијаде, Иво оћемо ли? И тада ме жестоко нападне СУБНОР. Тада сам наставио да их све зезам па сам тај напад описао да ме нападају вампири па можда је Шешељ био у праву за онај колац у Кући цвећа...  Мој колега Милета Јанковић - Мићко...

 Испразне политике немају свој темељ, оне морају сваки дан бесомучно да се доказују, да празнослове. Муке су то оних који служе такву политику. Наша политика претворила се у лаж, грех и зло. Нема ту савесних, обзирних и одговорних. Упали смо у колективно робовање греху саучествујући са онима који краду, лажу и чине лоша дела. Ако се питате како па одговор је прост. Свако ко на било какав начин подржава лоше људе и њухова лоша дела је сам по себи лош човек. Не можемо правдати себе да нас је неко приморао. Не можемо лагати себе да постоји мање зло. Нема мањег или већег, зло је зло а од зла треба бежати. Неко је добио посао преко странке и он је заправо пристао на зло ради своје користи. Или је село гласало свесно за асфалт оне који су лоши људи па му то дође као групни грех одраслих људи који славе крсне славе због Бога који им је заповест дао да буду поштени. Говорим вам кроз Христове заповести, његова учења из Светог писма којег већина вас можда држи негде зато што ваља а нико да с...