Срећна нова година...
Беше некад у неком времену некакве димензије свесних бића уз звецкање чаша и разних пића чекале се нове године. Весела лица пријатеља уз жмиркање лампица уз музику нашу и смех чекали смо поноћи многе. Нестало је време, остарили су улични хероји, тргови празни, улицама скитају џукци а ми преживели живимо од славних времена. Тишину запара тек по нека петерда напаљеног ретарда. По лампионима вароши жижи изанђала новогодишња расвета зрела за музејске експонате или Пијучку чесму. Код аутобуске постројене дрвене кућице као спремни клозети ал' чух да се у њима продају сувенири. Фијуче хладан ветар док мраз пипка хладним прстима све што нађе на улици. По терасама жмиркају Кинески украси док у собама телевизори држе пажњу. Стиже нова година а одлази стара... Сутра ће бити све по старом, изанђале честитке ако се ко сети. Бројеви настављају да се мењају трошећи календаре на зидовима. Све ће бити исто као јуче. Некада давно новогодишња еуфорија трајала је дуго али смо били пуни духа док...