Како сам за годину дана скинуо килажу са 168 на 95 килорама?

Као активни спортиста од малих ногу и професионални тренер Винг Чун Кунг Фуа  живео сам један спортски живот пун активности и кретања. Једног дана негде 2004.г. постајем директор и главни и одговорни уредник '' Информативног центра Косјерић''. Посао који сам прихватио био је тотално другачији од мог уобичајеног ритма. Препун стресова који те истумбају уздуж и попреко, нередовна исхрана и трошење умне енергије надокнађивао сам брзом храном или како каже народ  јео сам сногу! Претрпан обавезама, папирологијом, отплаћивањем дугова и са још неких триста ствари у минути, морао сам да остајем прикован за столицу уз компјутер. Често сам путовао на релацији Косјерић – Београд и наравно од шетње и тренинга није било ништа... Доручак који сам некад имао рано јутри у  седам часова обављао сам како кад, некад у девет, некад у једанаест а некад и не доручкујем.  Наливао сам се кафама као манијак и шећерио их обавезно јер не волим горку кафу. Успут купим мало штапића сланих или чипса да заварам глад.  Кући кад дођем касно  онако гладан ја се накркам хране набрзину да и не осетим упозорење преједања. И тако дође 2006.г. а да нисам ни био свестан проведених дана. Онако у бунилу свега у огледалу сам видео једног угојеног човека који зури у мене. Умал нисам питао ко сте ви госодине? Био сам то ја на своје запрепашћење. Ипак, уљушкан својим егом и гузицом, умирио сам се брзо са мишљу '' Ма лако ћу ја то за који дан скинути''... Тада сам наставио по старом док није дошла 2008.г. Од танковијастог спортисте и мајстора кунг фуа на улици је гегало једно брдо сала. Био сам карикатура која је једва дисала и ходала.  Једног дана имао сам један веома стресан састанак у општини и када сам се вратио у канцеларију имао сам неки чудан осећај на десној нози. Погледам ногавица сва мокра, заврнем је и видим отворену рану . Лимфа је цурела толико да сам се уплашио. Отишао сам кући и после доктор ми је да неку крему и све сам то санирао. Зебња и страх почели су да побеђују успаваност и егоизам дебеле громаде. Пошто се десило да више не будем на функцији директора узимам одмор од месец дана. Пресудна ствар која ме је подстакла за битку са килограмима је била да након неколико корака осећам огромне болове у кичми и да гледам неког познатог у ауту да га стопирам да би ме одвезао до куће...

Пробао сам ја све препарате за мршављење  који су се рекламирали, само сам губио време и трошио беспотребно паре на њих. То су највеће преваре!!! Преко мог пријатеља Лула добијам дијету  случајно. Дијета се примењује 14 дана и паузира се 3 недеље па се опет наставља са 14 дана. Решио сам да кренем, у мени је буктала ватра за фајт са килограмима. Тај дан пред почетак дијете имао сам тачно 168 килограма! Јутро, кренуо сам са дијетом. Након две недеље а по правилу само се на крају мериш са страхом сам стао на вагу. Било би за ене огромно разочарење да се нисам бар мало смањио. Када сам стао други су ми читали цифре вага је показала након 14 дана дијете да имам 159 килограма! Немате појма колико сам био срећан, плакао сам, вриштао и захваљивао Богу. Смршао сам 9 килограма за 14 дана. Оптимизам који сам тада добио натерао ме је на прве шетње не велике, онако лаганице. Пауза од 3 недеље а ја сам пазио да не једем слаткише, грицкалице, ништа на масти и уљу, све сам спремао од меса на решетки за роштиљ, јео сам салате и пио кафу ал шећерио са заслађивачем без калорија. Три недеље пролазе и долази нови сет дијете од 14 дана. Следи мерење... Са 159 килограма у паузи сам имао 153кг. Вау!!! Смршао сам још 6 кила! А после дијете имао сам 146 килограма. Већ сам дуже шетао, болове у поремећеној кичми сам успешно отклонио купивши ортопедске улошке за стопала. Шетња у њима су ми исправиле кичму. Почео сам чак лагано и да трчим, са мене буквално се цедила маст, почео сам да добијам облик тела. Оног дана када сам стао на вагу и могао сам да прочитам тежину био сам најсрећнији човек на свету. Након годину дана имао сам тачно 95 килограма. Ништа ми није фалило, напротив, имунитет ми је постао јак, пре сам се свакли час прехлађивао, а сада и не сећам се прехладе. Имао сам пре великих проблема са желуцем, честе киселине  су ме приморавале да са собом носим Ранитидин таблете. Данас и не знам за таблете, мој желудац пева и ради ко сат! Питате ме како је било пре а како сад? Пре је било тако да сам једва дисао, да легнем и спавам то је било немогуће, две године сам спавао дневно 15 минута. Да, да драги моји... Пио сам и алкохол и то жестину а и пиво, све сам то одбацио , наравно приуштим себи по некад и алкохолно опуштање али све је сад под дисциплином! Данас сам човек који поново може да тренира, да истрчи шпринт уз брдо од 30 метара за неких 7 секунди собзиром да имам 40 година. Данашње шетње су под пуним ранцем и маршуте су око 10 километара. Активан сам, насмејан и како кажу женске популације згодан ;)

Након свега изнетог желим да вам дам пар савета које сам научио око исхране, па ако сте вољни за даље читање изволте...

Чињеница је да ми волимо грицкање од смокића, штапића, чипсева, кикирикија и сл. Али то су опасне ствари које нас гоје а мало једемо. Слани штапићи од 40 грама имају преко 400 калорија. Прочитајте на декларацији производа. Све те пошасти су примамљиве, слатке, узбудљиве док гледамо добар филм или ћаскамо у друштву. Направљене су да их што више једемо и да нам се траже. Али оне нам праве сланину на телу и оне су одговорне за ширу гардеробу и оне појасве око струка... Немојмо се заваравати  са помишљу: '' па нећу појести ручак ал ћу грицкати кикирики''. То је лаж! Ако са тим заменимо квалитетан оброк само ћемо у себи произвести велику енергију која се неће потрошити већ ће се претворити у сало а ситост ће проћи за пола сата и ето нама опет глади.

Храна на масти и уљу је катастрофа за организам! Како сам почео да једем кувану храну на води без уља и масти, без запршки ја сам постао здрав човек! Излечио сам проблеме са желуцем и варењем. Кожа ми се подмладила, опште здравље препородило. Хладно уље није толико штетно ако се конзумира у нормалним количинама али термички обрађено је материја која претвара вашем телу силну енергију у огромно сало! То је штетно по здравље и тачка! Ако мислите да је храна са запршком укуснија од ове на води веома се варате. Ви једете укус запршке а ароме поврћа и зачина више и не осећате. Пробајте, научите, питајте и видећете да сам у праву.

Воће... Најбоље га појести сат времена пре сваког оброка. У сваком случају много је боље засладити се воћком него неким индустријским вештацима. Једите све умерено, не претерујте. Ок, разумем, дође вам дан за чоколаду и сл. Један дан није страшан ако себи дате одушка али један дан! Остали дани морају бити здрави! Не заваравајте се будалаштинама и преварама. Знам случајеве да девојчице прескачу оброке, не једу храну само да би ето као најеле се палачинака са кремом! То је тешка самообмана и калорисање до бесвести. Наслушао сам се савета и савета која су на граници људске будалаштине. Те лимун дијете, па јабуке па претеривање са капсулама зеленог чаја и сл. Не може преко ноћи да се килограми истопе, не заваравајте се. Капсуле зеленог чаја јесу добре али оне се узимају максимално два капсуле на дан а оне могу да вам помогну у топљењу масти само ако сте и активни. Тако то функционише. Не претерујте у тренинзима, једна сасвим лагана шетња  од пола сата више пружи у мршављењу него теретана. Истежите се, разгибавајте, радите полагано вежбе да се просто лагано ознојите а не да се презнојавате. Нека вам то буде један ритам свакодневнице.

Хлеб! Та фама око хлеба је невиђена и чуо сам свашта. Хлеб не треба изузети из исхране али људи поједу за један оброк пола кила хлеба! То је већ катастрофа. Једите једну кришку и биће све ОК! Пијте доста течности. Има један штос који ћу са вама поделити. Наспите у флашу од два литра воде и исцедите један лимун и пијуцкајте у току дана. Здраво је, питко и освежавајуће а има и витамина а помаже у топљењу масних наслага. Веома је здраво појести за доручак свеже нарендану шаргарепу и прелити је лимуном, то вам је прави мелем уа тело,јетру и кожу.

Да више не бих толико писао препоручујем вам да се разумно информишете или обратите нутриционисти. Ово су нека моја искуства што не значи да је универзална формула за све. Не радите ништа на памет. Ваше здравље је највредније!

Желим вам пуно успеха и воље, нема повлачења, нема предаје.

[caption id="attachment_83" align="aligncenter" width="500"] '2013.г.[/caption]

Иван Стефановић