Беспућа...
Божија реч мора бити пренета ма колико глувих ушију насрнуло на оног ко је збори... Божија реч је као гром ономе ко је видео светлицу, једни ће рећи да је добро пукло, други ће рећи ала засија а само неко усамљен трећи спојиће оно што чу и виде у једно...
Господе... Српски народ шкрипа зубима и сева очима, из уста му поганштина излази, на очима му се спустиле завесе мржње а уместо кандила гори му огањ паклени. Господе... сваким даном деца Светосавска иду гологуза, идоли им курве , наркомани упалих очију, иконе им паре и душу дају за њих клањајући им се свакодневно... Господе... Напољу ходе безличија људи, сваким даном тишина их убија, шапат молитве мења клетва, покајање мења злоба... Господе, навукао се неки јед и јад над децом Светосавља, незнају шта раде, незнају где иду, носе себе ка амбису смрти везујући душу за камен око врата...
Пастира нема, овце су саме на ливади као лак плен крвожедних вукова који долазе у чопору и сваки дан односе једну по једну душу у чељусти пакла... Све је више вођа у Србији што су оденули одело јагњета а испод тих невиних скута спава легло змија... Народ ти се Господе одљудио, народ ти се појогунио... У Цркву ти иду посматрачи а униформисани мантијаши службу претварају у посао. Све је мање молитвених суза, све је мање покајања. Оне што зборе Твоје име Господе, протерују хорде лицемера као Тебе на распеће. На слави србин псује поред иконе, збори политику и гласно мрзи брата свога. По сокацима шушкају речи зле, то србин Господе оговара брата и сестру свог. Накупило се Боже неке мржње, ко суварака за потпалу. Накупило се једа Боже неког па ако виде на лицу радост због тебе, одма га утамниче јер Господе, данас је наопако веровати у Тебе...
Стиде се срби светаца својих, верују у њих ко у неку амајлију, носају бројанице због урока а не користе их ко алат за молитву. Голе штроке сликају се са Крстом којег стављају међ голе сисе, спрдају се Боже са живом вером. Девојчице тек испилиле испод мајчиних скута облаче се ко за бордел, узори им крештаљке са телевизије без икаквог морала. Синови загубљени у коцку и деструктивне идеале бауљају по ноћи бесни , кидишу једни на друге , проливају крв брату своме гласно изговарајући Твоје име. Господе, данас се срби деле на Партизан и Звезду, свађају се око лопте...
Господе, Србија ти прогони монахе, истерује монахиње, данас ти се Србија своди на понизност онима који јој сечу главу.
Народ те тражи по беспућу лажних вера, филозофија, траже те Господе по мантрању јогина, хороскопа, вештичарења, мистерија, гледања у сунце, зборе о смислу живота а живот не живе... Заврзо се народ на слаткоречивим причама о прави а кривду чине на сваком кораку.
Молитве Теби упућене Господе своде се на слатким хваљењима ко да си Ти Боже човек коме пријају хвалоспеви. Људи ти се обраћају купујући твоју милост лицемерским умилијем речи. Нико да ти дође отворена срца и завапи спас.
Опрости нам Господе јер не знамо шта радимо...
23.10.2012.г.
Иван Стефановић
Господе... Српски народ шкрипа зубима и сева очима, из уста му поганштина излази, на очима му се спустиле завесе мржње а уместо кандила гори му огањ паклени. Господе... сваким даном деца Светосавска иду гологуза, идоли им курве , наркомани упалих очију, иконе им паре и душу дају за њих клањајући им се свакодневно... Господе... Напољу ходе безличија људи, сваким даном тишина их убија, шапат молитве мења клетва, покајање мења злоба... Господе, навукао се неки јед и јад над децом Светосавља, незнају шта раде, незнају где иду, носе себе ка амбису смрти везујући душу за камен око врата...Пастира нема, овце су саме на ливади као лак плен крвожедних вукова који долазе у чопору и сваки дан односе једну по једну душу у чељусти пакла... Све је више вођа у Србији што су оденули одело јагњета а испод тих невиних скута спава легло змија... Народ ти се Господе одљудио, народ ти се појогунио... У Цркву ти иду посматрачи а униформисани мантијаши службу претварају у посао. Све је мање молитвених суза, све је мање покајања. Оне што зборе Твоје име Господе, протерују хорде лицемера као Тебе на распеће. На слави србин псује поред иконе, збори политику и гласно мрзи брата свога. По сокацима шушкају речи зле, то србин Господе оговара брата и сестру свог. Накупило се Боже неке мржње, ко суварака за потпалу. Накупило се једа Боже неког па ако виде на лицу радост због тебе, одма га утамниче јер Господе, данас је наопако веровати у Тебе...
Стиде се срби светаца својих, верују у њих ко у неку амајлију, носају бројанице због урока а не користе их ко алат за молитву. Голе штроке сликају се са Крстом којег стављају међ голе сисе, спрдају се Боже са живом вером. Девојчице тек испилиле испод мајчиних скута облаче се ко за бордел, узори им крештаљке са телевизије без икаквог морала. Синови загубљени у коцку и деструктивне идеале бауљају по ноћи бесни , кидишу једни на друге , проливају крв брату своме гласно изговарајући Твоје име. Господе, данас се срби деле на Партизан и Звезду, свађају се око лопте...
Господе, Србија ти прогони монахе, истерује монахиње, данас ти се Србија своди на понизност онима који јој сечу главу.
Народ те тражи по беспућу лажних вера, филозофија, траже те Господе по мантрању јогина, хороскопа, вештичарења, мистерија, гледања у сунце, зборе о смислу живота а живот не живе... Заврзо се народ на слаткоречивим причама о прави а кривду чине на сваком кораку.
Молитве Теби упућене Господе своде се на слатким хваљењима ко да си Ти Боже човек коме пријају хвалоспеви. Људи ти се обраћају купујући твоју милост лицемерским умилијем речи. Нико да ти дође отворена срца и завапи спас.
Опрости нам Господе јер не знамо шта радимо...
23.10.2012.г.
Иван Стефановић
Коментари
Постави коментар