13. фебруар широм планете се обележава као Светски дан радија. УНЕСКО је прогласио овај празник да би промовисао радио као медиј и све могућности које он пружа. Негде давне 1993.године у Косјерићу почео је експеримантални програм радио Косјерића. Два сата народне и два сата забавне музике. Нико није ни слутио да ће овај локални медиј постати омиљен у свом народу. Општина Косјерић оснива ЈП '' Информативни центар '' и почињу први озбиљни кораци у овом медију. Сећам се да сам ангажован у фебруару 1994.г. да кренем са првом ауторском емисијом званом '' Чекајући петак ''. Као млад и перспективан човек, покренуо сам пројакат који је био ударна песница тадашње опозиционе власти. Сатира и врцав хумор отварали су очи народу у сред диктатуре Слободана Милошевића и Мире Марковић. Емисија постаје култ једог времена у ком се могло страдати због речи. Прву екипу '' Чекајућег петка '' чинио сам ја као аутор, Звонко Давидовић, Зоран Радовановић ( као др Филиповић), Димитрије Османовић ( као лутајући репортер у земљи чудеса), Удружење '' Казан '' са својим министарствима за пиво, вињак, ракију и вино итд. гденам се уредно јављао председник Влајан Митровић. У емисији често су гостовали момци из бенда '' Улични Анђели '' где су имали неколико акустик свирки. Емисија се слушала јавно и кријући да би сменом власти и доласком Слобиних пустахија, прво ја био истеран па остали са радија. За време опозиционе власти имали смо сијасет гостовања политичара. Долазили су заједно Вук Драшковић, Весна Пешић и Зоран Ђинђић. Касније ређали су се одвојено а и долазили су Радикали па и Воја Шешељ, Маја Гојковић ( мој први политички интервју). Било их је ко плеве. Све промене осетио је Радио Косјерић. Било је то време медијског мрака и протурања турбо фолка. Са једне стране бориш се за општу културу а са друге бије те крметина са свих страна. Како је дошла демократија све је кренуло наопако. Данас Радио Косјерић има све дозволе за рад, озбиљан је и поседује своју структуру. Ипак, када је дошла демократија свака власт креће са мишљу да га затвори. ХвалаБогу био сам директор у оно време када су се захуктале приватизације па сам успео преко политике да избегнем смрт радија. Те приватизације су поубијале медије и направиле да данас немаш више избора него оно што ти се намеће.
Ако је Никола Тесла био један од људи који је измислио радио, српски политичари су измислили приватизације да би га убиле. Данас је Радио Косјерић сведен на то да му се саопштавају лоше вести јер креће нови талас приватизација. Тако жели ЕУ! Лоби који данас ради против овог медија и не зна шта је то радио и како он функционише, такав лоби задовољава се '' прељубницима'', '' Сулејманом '', '' Гранд парадом '' итд. Такав лоби данас пошто-пото жели да угаси последње уточиште културних дешавања. Приватизација нашег радија изгледаће као стрељање културе јер су победили кромањонци!!! Култура не може да зарађује, у културу мора да се улаже! Али објасни ти онима који читају само наслове у новинама и то им је једини вид читања...
Схватам да је циљ политичара да имају медије које ће приватно поседовати. У име демократије остаћемо без посла и проширити Биро за незапослене. Нас шест ћемо на улицу да би политичари у Косјерићи запослили шест својих негде на измишљеним радним местима! То је сурова истина данашње Европејске диктатуре под сенком демократије.
13.2.2013.г.
Иван Стефановић
Коментари
Постави коментар