Косјерић прекривен депресијом...

Недеља у Косјерићу одувек је била мирна лука и сабирање утисака од викенд провода. Недеље више нису као што су биле...  Сви дани полако постају недеља, сабира се један једини утисак '' где прође време '' ?

[caption id="attachment_131" align="alignleft" width="300"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Давно је рекао урбани лик овог града ''УПА'' да је Косјерић чекаоница за смрт! Становништво нестаје, неки су отишли у друге градове, неки су заиста нестали са животне сцене ... Градић који спава на обалама реке Скрапеж третира се као туристичко место. Лепе слике са проспекта ал' маркетинг је чудо. Наш ваздух је загађен, наша вода је препуна каменца, у продавницама сви држе једно те исто па је понуда идентична. Забаве народа су такође исте, кафићи преписују од трговаца па је и музика слична, идилична слика једне опште монотоније.  Прошетам једном кроз град онако знатижељан утисака.  Народ иде само по потреби у продавнице, нигде друштва које шета и ћаска. Заковани за телевизоре и интернет, једино дружење се своди на послу а и тамо опште депресивне теме о малим платама, немоћи куповине и натезања око школовања деце.

Да ли се сећате људи који су покретали дешавања у граду? Дом културе данас '' Библиотека '' пре 20 година имао је стално нека дешавања од изложби,књижевних вечери,филмова, концерата, представа и сл. Данас је то установа која се тако зове и подсећа на споменик некадашњег времена. Изумрли су харизматични људи зато смо постали  једна депресивна средина. До душе здушно се народ трудио да харизматичне људе отера одавде јер ми смо врло специфична средина. Политичари су успешно протерали људе који су покретали креативне ствари . Неки су пристали на врбовања али самим тим су и себе осудили на креативно самоубиство. Други су отишли а трећи заћутали јер немају где да се изразе.  Нама у Косјерићу је главна ствар '' Чобански дани '' манифестација која је постала чиста вештачка творевина или боље рећи одржава се у вештачком животу уз помоћ општинских пара и тзв. Спонзора.  Јад и беда некадашњег сјаја.  Све нам се ово дешава јер протерујемо културе и људе који би радили у култури. Знате, кроз културу нема комерцијализације а и политичких поена, због тога се она сурово протерује уз образложење неодрживости и неисплативости јер  најме мора се штедети народни новац...

[caption id="attachment_132" align="alignleft" width="225"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Када пођем на посао јутри недељом, видим јасно последице немања културних мотива и дешавања у виду поломљених канти за отпадке, искривљене знакове, срчу од флашица и свашта нешто још... Енергија младих је неконтролисана и гомила се јефтиним забавама које имају у Косјерићу. Њих нема ко да предводи, не један човек, тај посао мора да ради много више људи.  Најгоре је што те младе људе хватају у своје мреже разне странке... Замајавају их неким обећањима и лажним уважавањима све у служби гласова.

Равнодушан живот воде грађани Косјерића, они који гласно размишљају бивају прозвани за лудаке или смараче, они који ћуте у себи гунђају и све се сведе на то и ништа више. Кренуће тумбање странака сад пред изборе ове локалне код нас и табори ће кренути у кампање пљувачине и обећања лудог радовања. Сви ће једни друге да оптужују за нешто а онако спорадично предлагаће решења за излаз из кризе. Оно што сам до сада видео и чуо је да сви политичари имају идеје за спас народа али ни једну да реализују у пракси кад дођу на власт. Тако народе мој, предстоје нам презентације врхунских спасоносних идеја за све нас а после да наставимо живот по старом...

Иван Стефановић