Налив перо - пенкало...

Налив перо или пенкало је справа створена за писање. Са њом у руци спајамо душу са папиром и преносимо те вибрације осећања. Човек који пише пенкалом је као грамофонска игла, по неравнинама листа папира отискује сопствене отиске који се на крају могу читати... Пенкало је романтик и стари ас писања, покушавају да га истисну из игре хемијске оловке, фломастери и триста неких чуда али пенкало има душу и читав процес употребе. Пенкало кад се истроши може да се напуни мастилом а остале писаљке обично се баце након нестанка боје. Онај звук по папиру не може заменити ни једна тастатура. Са пенкалом списатељ пише полако јер му свака реч капље низ руку са главе. Мисао ту ради неким својим темељним ритмом а речи се обликују кроз слова плавичастог мастила. Да ли сте приметили како се мастило лагано сједињује са папиром? Некада давно гушчије перо умакало се у мастило и људи су писали читава дела која данас тако радо са два клика мишем стављамо на статусе Твитера и Фејсбука. Уз пламен воштане свеће или фењера писало се по свету, данас уз светло монитора куцамо слова. Ко има шта да напише небитно је како али ето да се подсетимо на дивно налив перо или пенкало. Још од школе стекао сам навику да користим пенкало и док сам било тако мало ал'ево и данас дању до њега ми је стало :) 

11.2.2013.г.

Иван Стефановић