Ми...

Пратим те можда верније и од сенке ...
Не сећам се када сам задњи пут изгубио корак.
Ако га некад изгубим ти сачекај ...
Можда сам само налетео у неке сумње које падну као оне летње кратке кише...
Непрестано идем па куд стигнем, не марим за истрошене ђонове, пратим оне тонове што их чујем сваки пут мислећи да су анђели поред пута запевали песму љубави...
Љубав је тај корак усклађен ко војници кад марширају на паради. Некад, можда некад одмакнеш ал знам ја и потрчати, на леђима не

[caption id="attachment_105" align="alignleft" width="500"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

носим џак поноса.
Постоји тренутак када мој корак постане твој, када на нашем путу ходи једно биће које смо МИ!
И тако... Корачам или како каже стари народ, клемпам за тобом а ти ми кроз овај живот правиш пртину да лакше прођем кроз све ове изазове... Никада нисам био јачи у животу док ти ниси стала испред мене... Иза успешног мушкарца увек напред стоји жена... Нема те лавине, поплаве коју ја нећу проћи иза тебе.
И тако ја то кажем... Тако то нешто срочим и опет све то захвајујући теби :)

Иван Стефановић