Приче са винила...

 Док су наши очеви и мајке били у лудим годинама, носали су радио по дворишту, растезали жице како би имали што бољи звук радио Луксембурга. А кроз кутију звану радио додиривали су спољни свет и магичне звуке рокне рола! Шашаве шездесете године где су се слушали : Driftersi, Tommy Steel, Clif Richards, коју годину касније појавили су се Битлси, Стонси... Оно носање (баш тако да се изразим) радија по дворишту показивало је да су људи тежили ка бољем звуку, а појавом плоча све се мења код нас на боље!  Сингл плоче са 45 обртаја и Лонг Плеј са 33 обртаја, биле су у почетку ретка појава код нас, ако би неко донео из иностранства то би било право благо. Дрхтавим рукама држећи са страна плочу да се не дај боже не огребе, стављана је на грамофон, и слушани су звуци омиљених певача и група до бесвести.  Ја сам имао среће да обухватим период и плоча и то на самом крају њихове масовне употребе. Почео сам са касетофоном  ЕИ НИШ , једнокасеташ са радијом и једним звучником, касније набављам двокасеташ и то је било право чудо од технике. А грамофон Сони сасвим случајно набављам у Ваљеву у чувеној продавници '' Теславизија''. Е ту почиње ренесанса мог упознавања са музиком. Било је то време кад сам са плоча снимао песме на касете. Траке су полако истискивале плоче са тржишта, сећам се да смо мој другар Зоја и ја сваког петка ишли у ваљево у музичку продавницу која и данас дању постоји '' Орион''. Куповали смо траке типова метал, хром диоксид а нормалке ретко. Сони прави чувене траке UD-X са керамичким точкићима како би трака била што лакша за емитовање. Скоро смо пробали како звуче те траке данас после 15 година, верујте ми на реч, смрзли смо се како звуче добро, без шумова, без девијација, пун спектар звука басови, средњи ниски и високи тонови живи као оних дана. Какав бре ем пе три, није им ни до чланака.

Мој кум Елвис набавља тада чудо од технике це де плејер и то аивин. Имао је само један диск, касније ја набављам сонијев цд плејер са дијамантским ласером. Први це де који сам купио био је Dire Straits који и дан данас ради перфектно!Све то не би функционисало да није било добре опреме у то време. Моја љубав прем звуку довела ме је до тога да полако стварам сопствени студио. Појачало Сони , тјунер, декови сони, техникс, накамичи, денон све врх опрема, касније миксета даволи италијанске производње која и данас ради веома чисто. Све ово причам колико смо тежили ка добром звуку, ка савршенству.  Када сам почео да радим на радију као тонац и музички уредник, није било рачунара као данас, морао си да седиш за миксетом пуно радно време, да у моменту креираш листу, да намешташ песме и миксујеш. Чувена лајв песма од Deep Purple Child in time, трајала је око 15 минута и омогућавала тонцу да оде до ве цеа или мало да протегне ноге. Због силне ангажованости програм је био милион пута бољи о данашњих са ем пе три листама. Звук сте подешавали у моменту, имали сте осећај и знање како шта треба подесити на еквилајзерима. Данас се музички уредници досађују јер имају листе које рачунари емитују, због тога се листе и понављају јер лењост је чудо. Неће бити криви роботи ако човек постане желатинаста маса без костију јер неће се кретати, биће крив човек који је дигао руке од себе и своје улоге у стварању! Албум неке групе на лонг плеј плочама имао је свој отисак, дизајн, причу , постере,текстове песама, информације ко је текстописац, аранжер, ко шта свира у бенду и сл. И це де такође има сличне податке само мање и под условом да је оригиналан. А  mp3  има само песму и ништа више, већином са погрешним насловима, или одфушерено на брзака где нема име групе већ само име песме. Разлика у звуку на правим уређајима ако поредимо плочу и ем пе три чућете на плочи чинеле, финесе се јасно чују, а компресијом вејв  формата у ем пе три губимо доста тога.  Це де се снима у вејв формату који је перфектан, а компресијом ма била 128, 192 или више ништа не добијамо на квалитету. Рецимо слушајте mp3  једну песму 10 пута, пустите исту 2 пута и чућете много тога него на компресији. Оно што сам приметио је да данас захваљујући овом формату људи просто гомилају те mp3 песме и на крају уопште не слушају музику! Људи су толико закржљали у квалитету звука због јефтиних звучнићича за компјутере, да више и не примећују квалитет . Приметили сте да се данашња продукција буџи до имбецилности, некада сте појачавали песму, данас морате да је смањите. Толико се диже ниво музике да вуметри се закивају до плафона!  Ако се вратим на почетак приче, шесдесетих година па до новог миленијума тежили смо ка савршенству звука, а онда у 21 веку се спуштамо у назад! Тако је са свим стварима у животу данас, не тежимо ка животном стварању, стали смо и идемо у назад. Брза храна је што и мр3, у фудбалу се некад дриблало, играло а сада се трчи и брза и набија кондиција, исто као и ем пе три, некада си морао девојци да кажеш осећања, сад јој пошаљеш поруку мобилним, слично као ем пе три. Људи су некад путовали са уживањем и разгледали околину, данас се тркају ко ће пре доћи, исто као ем пе три, некада се уживало у самом чину постављања плоче на грамофон, а сад у два потеза листа од три сата. Има још пуно примера, али сами их нађите.

Ја одох да уживам уз Гери Мура а ви како хоћете.

Иван Стефановић 19 . 09. 2009.г.