Утеха...
Утеха...
Вечита потражња за тим леком у човеки бива. У данима туге, несреће и бола утеха је тако тражена а мало нађена. Пријатељи који теше изговарају речи : '' Не плачи, проћи ће, буди јак, буди јака''... Дивно је имати пријатеље али утеха од њих не бива права ма колико нам чудно то звучало. Ко утеши човека у данима тишине и безнађа а да га и не види? О каква је то тајна?
Ма колико невоље било у човеку кроз бол отворе се духовне очи, наступи кајање и вапај у молитви. До бола и невоље слабо ко завапи Богу за своје грехе, јер човек у радости земаљској служи лепој кући, лепом оделу, лепим аутомобилима, служи пред светом истицајући своје квалитете и сл. И тако човек из дана у дан живи служећи пролазном богатству, срља у грех и равнодушност не видевши како навлачи над собом тамне облаке туге и бола... Утеха, та свеопшта мисао човечија једино може доћи од Господа Бога нашег Исуса Христа. У оном часу Син Божији распет на крсту тражио је утехо али не од људи већ од Оца својега и утеху доби. Та утеха је дарована не само њему већ и нама драги моји људи. Кроз ту утеху ми данас исту добијамо. Као поклон те узвишене и чисте утехе добили смо васкрсење душе од греха и смрти. Величанствена утеха засјала је оног дана кроз бол на крсту, кроз исмевање Христа од фарисеја и народа који му неверова да је Син Божији. Кроз цео тај призор распећа, Син Божији гледа оне за које се жртвују како га хуле. Завапивши Оцу небеском узнесе се на небеса и седе до њега. Смрт победи смрћу и дарова нам васкрсење и опроштај греха.
Утеха стоји сваког дана на располагању свима нама, само треба да је заиштемо. Џаба што седимо поред извора воде ако се не сагнемо и не наспемо врч из којег ћемо пити. О та утеха што гаси жеђ, што покреће у човеку осећај рађања тако је доступна а тако далека од свих нас у данима среће... Чиме смо срећни без Бога? Како протрче дани среће земним стварима о како је немоћна утеха од људи наспрам Божије.
У данима среће, мира, љубави, богатства, имања свега, живот не смемо проводити у немару и непокајању. Човек не сме никако изгубити из ума Бога, човек никако не сме испустити и покидати ту духовну нит јер тиме навлачи себи осећај тескобе, а у тескоби човек тражи утеху у погрешним стварима јер оне немају прави ефекат ни благодат. Жеђ ни једно друго пиће не може да утоли осим воде! Тако је и са утехом, џаба новци, џаба положаји, џаба све ако Бог не утеши.
Не испуштај Бога из мисли ма како ти све лепо било негде. У данима безбрижности пројави веру у Бога како би имао са чим у невољи да се браниш. Ако те невоља затекне у неверству, и тражиш утеху од Бога то ти је исто као да си војску распустио па непријатељ нападне и заузме и док је окупиш војнике много теже ћеш се ослободити непријатеља. Вазда будимо уз Бога јер невоља и смрт вребају дан и ноћ попут лопова. Дођу кад се најмање надаш.
Господе Исусе Христе, помилуј нас грешне...
Иван Стефановић 10.4.2013.г.
Вечита потражња за тим леком у човеки бива. У данима туге, несреће и бола утеха је тако тражена а мало нађена. Пријатељи који теше изговарају речи : '' Не плачи, проћи ће, буди јак, буди јака''... Дивно је имати пријатеље али утеха од њих не бива права ма колико нам чудно то звучало. Ко утеши човека у данима тишине и безнађа а да га и не види? О каква је то тајна?
Ма колико невоље било у човеку кроз бол отворе се духовне очи, наступи кајање и вапај у молитви. До бола и невоље слабо ко завапи Богу за своје грехе, јер човек у радости земаљској служи лепој кући, лепом оделу, лепим аутомобилима, служи пред светом истицајући своје квалитете и сл. И тако човек из дана у дан живи служећи пролазном богатству, срља у грех и равнодушност не видевши како навлачи над собом тамне облаке туге и бола... Утеха, та свеопшта мисао човечија једино може доћи од Господа Бога нашег Исуса Христа. У оном часу Син Божији распет на крсту тражио је утехо али не од људи већ од Оца својега и утеху доби. Та утеха је дарована не само њему већ и нама драги моји људи. Кроз ту утеху ми данас исту добијамо. Као поклон те узвишене и чисте утехе добили смо васкрсење душе од греха и смрти. Величанствена утеха засјала је оног дана кроз бол на крсту, кроз исмевање Христа од фарисеја и народа који му неверова да је Син Божији. Кроз цео тај призор распећа, Син Божији гледа оне за које се жртвују како га хуле. Завапивши Оцу небеском узнесе се на небеса и седе до њега. Смрт победи смрћу и дарова нам васкрсење и опроштај греха.
Утеха стоји сваког дана на располагању свима нама, само треба да је заиштемо. Џаба што седимо поред извора воде ако се не сагнемо и не наспемо врч из којег ћемо пити. О та утеха што гаси жеђ, што покреће у човеку осећај рађања тако је доступна а тако далека од свих нас у данима среће... Чиме смо срећни без Бога? Како протрче дани среће земним стварима о како је немоћна утеха од људи наспрам Божије.
У данима среће, мира, љубави, богатства, имања свега, живот не смемо проводити у немару и непокајању. Човек не сме никако изгубити из ума Бога, човек никако не сме испустити и покидати ту духовну нит јер тиме навлачи себи осећај тескобе, а у тескоби човек тражи утеху у погрешним стварима јер оне немају прави ефекат ни благодат. Жеђ ни једно друго пиће не може да утоли осим воде! Тако је и са утехом, џаба новци, џаба положаји, џаба све ако Бог не утеши.
Не испуштај Бога из мисли ма како ти све лепо било негде. У данима безбрижности пројави веру у Бога како би имао са чим у невољи да се браниш. Ако те невоља затекне у неверству, и тражиш утеху од Бога то ти је исто као да си војску распустио па непријатељ нападне и заузме и док је окупиш војнике много теже ћеш се ослободити непријатеља. Вазда будимо уз Бога јер невоља и смрт вребају дан и ноћ попут лопова. Дођу кад се најмање надаш.
Господе Исусе Христе, помилуј нас грешне...
Иван Стефановић 10.4.2013.г.
Коментари
Постави коментар