Погледај у ципеле које носиш
И онда се појавила парола младост - искуство - поштење. Сви су гледали тог озареног старца међ' том омладином лепом. Слика је била прелепа, чак је погођена оштрина, експозиција ма тип топ. Тај делић секунде остао је трајно на фотографији а онда су се сви разишли. Младост је остала на бироу за незапослене, старост и даље седи на знаменитим функцијама а они средњег доба шиште у себи јер су гласали за ту дивну фотографију...
Хајде да се запитамо, шта је боље у Србији, у Косјерићу након силних избора и власти? Како се осећате као грађани? Колико је вас било на летовањима? Колико вас вози нов аутомобил? Колико вас прима плату преко 40.000 динара? Колико вас нема посао? Колико вас не може да купи лекове? Колико вас дугује прехрамбеним продавницама? Колико вас је купило ново одело? Безбројна питања која треба да себи поставите пре него што заокружите неки странку. То су основна питања за све људе у овом граду и у Србији. Шта смо добили после сваке власти? Даме и господо, радници и сељаци, браћо и сестре... Наше време је стало, гура нас на доле у каљугу беде. Себична политика великих и малих политичара. Ми више не живимо, ми драги моји преживљавамо овај живот. Расцепани по странкама, несложни у гашењу пожара панично се отимамо око црева и нико да усмери млаз на пламен. Такви смо ми срби вазда били и бићемо...
Нема дана а да нас не посете рачуни, проблеми, болести, несташице. И где смо се то ми запутили? Погледајте добро све политичаре, добро их погледајте. Јесу ли то иста лица преко 25 година која се врте око власти? Јесу народе мој. Све исти људи врте се у круг , све исте пароле а ми и даље идемо на доле! Да ли то схваташ народе мој? Да ли се народе запиташ барем на секунд, чему ти служиш у овој држави? Да ли смо ми само бројеви рачуна? И поред свих чињеница, ти се народе здушно бориш за те политичаре који једино лепо живе у овој Србији! Саплићете се по ходницима странки, као муве без главе трчите, носате заставе, лепите плакате, свађате се по славама, кафанама, двориштима. Као да вам неко изгаси сећања и осећај стварности. Србине, пре него што заокружиш на листићу неку странку, погледај у своје ципеле, ако су ти нове, фирмиране и скупоцене заокружи, ако исте носиш већ четврти пут пред изборну кутију запитај се због чега? Ако данима кријеш шупље чарапе, окрпљене гаће а ватрено збориш за оне који ће ти још мало и конац за крпљење одузети, онда иди, иди и изгори у својој лудости Србине!
Народе, поскидајте страначке униформе, збаците са себе поделу, изађи, рукуј се са комшијом, братом, попричајте о проблемима и ви их решавајте. Једини спас Србије је да се народ одрекне политичких странки, да им народ одузме легитимитет. Само тако слободни, можемо себи вратити достојанство живота. Не дозволите да вас користољубци у краватама завађају и живе на вашом неслогом. Они одоше у фотеље а ви нећете говорити са комшијом, пријатељом, братом због неке партијске странке...
Не спашава се живот кроз политику, живот се живи ради Бога и спасења душе, а како ћемо спасити душу ако су нам божанства у тамним аутомобилима и фотељама?
Иван Стефановић
27.4.2013.г.
Хајде да се запитамо, шта је боље у Србији, у Косјерићу након силних избора и власти? Како се осећате као грађани? Колико је вас било на летовањима? Колико вас вози нов аутомобил? Колико вас прима плату преко 40.000 динара? Колико вас нема посао? Колико вас не може да купи лекове? Колико вас дугује прехрамбеним продавницама? Колико вас је купило ново одело? Безбројна питања која треба да себи поставите пре него што заокружите неки странку. То су основна питања за све људе у овом граду и у Србији. Шта смо добили после сваке власти? Даме и господо, радници и сељаци, браћо и сестре... Наше време је стало, гура нас на доле у каљугу беде. Себична политика великих и малих политичара. Ми више не живимо, ми драги моји преживљавамо овај живот. Расцепани по странкама, несложни у гашењу пожара панично се отимамо око црева и нико да усмери млаз на пламен. Такви смо ми срби вазда били и бићемо...
Нема дана а да нас не посете рачуни, проблеми, болести, несташице. И где смо се то ми запутили? Погледајте добро све политичаре, добро их погледајте. Јесу ли то иста лица преко 25 година која се врте око власти? Јесу народе мој. Све исти људи врте се у круг , све исте пароле а ми и даље идемо на доле! Да ли то схваташ народе мој? Да ли се народе запиташ барем на секунд, чему ти служиш у овој држави? Да ли смо ми само бројеви рачуна? И поред свих чињеница, ти се народе здушно бориш за те политичаре који једино лепо живе у овој Србији! Саплићете се по ходницима странки, као муве без главе трчите, носате заставе, лепите плакате, свађате се по славама, кафанама, двориштима. Као да вам неко изгаси сећања и осећај стварности. Србине, пре него што заокружиш на листићу неку странку, погледај у своје ципеле, ако су ти нове, фирмиране и скупоцене заокружи, ако исте носиш већ четврти пут пред изборну кутију запитај се због чега? Ако данима кријеш шупље чарапе, окрпљене гаће а ватрено збориш за оне који ће ти још мало и конац за крпљење одузети, онда иди, иди и изгори у својој лудости Србине!
Народе, поскидајте страначке униформе, збаците са себе поделу, изађи, рукуј се са комшијом, братом, попричајте о проблемима и ви их решавајте. Једини спас Србије је да се народ одрекне политичких странки, да им народ одузме легитимитет. Само тако слободни, можемо себи вратити достојанство живота. Не дозволите да вас користољубци у краватама завађају и живе на вашом неслогом. Они одоше у фотеље а ви нећете говорити са комшијом, пријатељом, братом због неке партијске странке...
Не спашава се живот кроз политику, живот се живи ради Бога и спасења душе, а како ћемо спасити душу ако су нам божанства у тамним аутомобилима и фотељама?
Иван Стефановић
27.4.2013.г.
Коментари
Постави коментар