Време је да реч постане нема...
Извињавам се на писању истине, жао ми је што је запарала уши, жао ми је што је забљеснула очи кртице. Жао ми је другари што вам не одговара моје писање, жао ми је што је политика изнад пријатељства. Жао ми је што не могу да се савијем толико ради ситних потрепштина. Извињавам се свима који не воле то што зборим, што сам свој и мислима вијорим. Не тражим ништа, не треба ми ништа, некад је слађа тврда кора поноса него препун сто гозбе срама. Извињавам се на свим речима, прошлим , садашњим и будућим, ма извињавам се и на овим речима сад што читате. Знамо се ми одавно, увек сам остајао сам на ледини против свих док сте ви чучали дубоко у позадини викајући то брате! Када се битка завршила, ледину сте попунили машући победничким заставама. Они који битку бију увек буду поражени од оних што се крију...
Писао сам ових дана доста о политичким збивањима у Косјерићу. Било је велике пажње и посете на '' Мислионику ''. Но, запита се човек '' чему'' ???
Најезда скакаваца је кренула, угњечити и 10 скакаваца, летину ће обрстити. Много је глувих ушију и ћоравих очију, мого је тишине међ' нама. Лаки смо у одустајању. Питају ме људи зашто све ово радим? Имаћу проблема, кажу да ови неки тамо шаљу све текстове које сви ми пишемо за Београд. Знам ја добро како функционише тај систем. И данас могу само да кажем, покушао сам да укажем на кривду зборећи о правди. Мој задатак као човека сам обавио, сада нека неко други збори како мисли, ја сам своје рекао...
Заиста данас је веома тешко и опасно рећи гласно сопствено мишљење. Сувише је преког суда, сувише је лаких осуда и сувише се лако униште они који причају гласно. Већ сам осетио на својој кожи проблеме и тиранију још деведесетих а и сада су у назнаци.
Само вас питам последњи пут гласно, ако вам понуде посао, шаку пара, недирање а ви за узврат да се одрекнете Христа, како ћете реаговати? Коме ћете се приклонити? Сваким даном вас условљавају и слабе вам вољу за дан када ћете морати да се одлучите ком господару служити. То је поента свега што нам се дешава. Рат онај невидљиви се навелико дешава међ' нашим животима. То је рат у коме тренутно губимо на свим фронтовима. Полако нам гасе духовне светионике, још мало завладаће потпуни духовни мрак у Србији. Тмина се надвила над Србијом, она Европска тмина наказних службеника господара таме. Време је да заћутимо... Време је да пустимо на Божију вољу неминовност. Долази дан избора не ових малих где заокружимо на папиру кандидата, долази дан одлуке ком царству се приклонити.
Ово је моје последње писање о политици, последњи осврт уздигнуте главе. Нисам се уплашио ових тајних жбирова, само једноставно желим да чувам свој мир и посматрам реализацију на све што сам указао да ће се десити. Окрећем се неким другим правцима живота, има на све стране прилика да нешто поправиш. Ово тренутно што сам покушао је била немогућа мисија...
Опрости нам Боже, не знамо шта радимо... Христос воскресе! Нека и у вама воскресе вера и победи смрт неверја. Распети народе мој што сад проклињеш до момента преклињења да те Бог пригрли Онај исти којег се сада одричеш...
Иван Стефановић 30.4.2013.г.
Писао сам ових дана доста о политичким збивањима у Косјерићу. Било је велике пажње и посете на '' Мислионику ''. Но, запита се човек '' чему'' ???
Најезда скакаваца је кренула, угњечити и 10 скакаваца, летину ће обрстити. Много је глувих ушију и ћоравих очију, мого је тишине међ' нама. Лаки смо у одустајању. Питају ме људи зашто све ово радим? Имаћу проблема, кажу да ови неки тамо шаљу све текстове које сви ми пишемо за Београд. Знам ја добро како функционише тај систем. И данас могу само да кажем, покушао сам да укажем на кривду зборећи о правди. Мој задатак као човека сам обавио, сада нека неко други збори како мисли, ја сам своје рекао...
Заиста данас је веома тешко и опасно рећи гласно сопствено мишљење. Сувише је преког суда, сувише је лаких осуда и сувише се лако униште они који причају гласно. Већ сам осетио на својој кожи проблеме и тиранију још деведесетих а и сада су у назнаци.
Само вас питам последњи пут гласно, ако вам понуде посао, шаку пара, недирање а ви за узврат да се одрекнете Христа, како ћете реаговати? Коме ћете се приклонити? Сваким даном вас условљавају и слабе вам вољу за дан када ћете морати да се одлучите ком господару служити. То је поента свега што нам се дешава. Рат онај невидљиви се навелико дешава међ' нашим животима. То је рат у коме тренутно губимо на свим фронтовима. Полако нам гасе духовне светионике, још мало завладаће потпуни духовни мрак у Србији. Тмина се надвила над Србијом, она Европска тмина наказних службеника господара таме. Време је да заћутимо... Време је да пустимо на Божију вољу неминовност. Долази дан избора не ових малих где заокружимо на папиру кандидата, долази дан одлуке ком царству се приклонити.
Ово је моје последње писање о политици, последњи осврт уздигнуте главе. Нисам се уплашио ових тајних жбирова, само једноставно желим да чувам свој мир и посматрам реализацију на све што сам указао да ће се десити. Окрећем се неким другим правцима живота, има на све стране прилика да нешто поправиш. Ово тренутно што сам покушао је била немогућа мисија...
Опрости нам Боже, не знамо шта радимо... Христос воскресе! Нека и у вама воскресе вера и победи смрт неверја. Распети народе мој што сад проклињеш до момента преклињења да те Бог пригрли Онај исти којег се сада одричеш...
Иван Стефановић 30.4.2013.г.
Коментари
Постави коментар