На дохват руке...

 

 

 

 

 

 

 

 

Уморна...

На дохват руке ...

На пољубац до ње...

Стојим као бреза по којој спавају птице певалице...

Умио бих јој лице осмехом...

Уморна и тако лепа наспрам замућеног неба облацима...

Тако призорна као неко чудо...

Она седи а ја бих је у наручју однео далеко од гужве, далеко од сваког бола...

Уморна...

Она...

Лепа и нежна, моја љубав неизбежна...

 

30.4.2013.г.  Иван Стефановић