Чежња

Испија ме чежња ко вино сачека иза ћошка...
Заврти ми у глави мисли о теби
па се побркају речи из несвести
до бескраја у неком тулуму ума...
Осећања направила гужву као у метроу
промичу, журе о чудне ли буре
у овој чежњи за тобом...
Наспрам чежње твој лик ко месец
обасјан сунцем што вири иза земље
и само он се види у том свемиру.
Та чежња што бруси немиром срце
сутрашњи дан дочека јачом љубави
и колико ме она грлила вечерас јако
толико ће ове руке тебе у рађању дана...

(2.4.2013.г. Иван Стефановић)