Ко сам ја?

Зуре у мене, посматрају ме...

Ко сам ја, ко сам ја?

Упиру прстом, то је онај

Ко је он, ко је он?

 

Све што кажем директно у очи,

умијем лаж и пљунем је у лице,

о мени суде некакви кретени,

дебеле жене и умни онанисти...

Ко сам ја, ко сам ја?

У овом граду,

ко је он, ко је он?

Да буде свој, да буде свој...

 

Из кафића аналитике

из дневне политике.

Гузице што имају мишљење,

залепљене за столице.

Говњиве мисли из септичког мозга

о другима износе...

Алаве приче, јоше једна гозба,

чучавских боема...
Ко сам ја, ко сам ја?

У овом граду,

ко је он, ко је он,

да буде свој, да буде свој?



(Ivan Stefanović 5 .8. 2012.g.)