Гласачка кутија...

Гласачка кутија политичарима изгледа као бајка браће Грим. Чудесна, пуна обећавајућих папирића... Гласачка кутија на дан избора је као ТВ. Камара папира расте до краја програма а онда истресу је и грозничаво пребројавају гласове. Штекају поруке у штабове и саопштавају радосне и лоше вести. Напетост расте до експлозије!



Гласач је грађанин ове државе. И захваљујући изборној кутији два месеца му политичари посвећују пажњу. Та напрасна љубав према гласачу је огромна, ма на први поглед. Али после убацивања листића та љубав престаје. Гласач мора бити свестан да убацивањем листића у кутију гаси интересовање политичара. Један потез све угаси и пажње, љубазност, насипање путева и триста јада!

Гласачка кутија је обезбеђена боље од председника. У њу се пиљи и поглед не скида...

Гласач је живуљка која се тови обећањима да би се угојила убеђењима и појела након гласања...  Све се заврши после избора... Тајац настане, села поново празна и пуста, нигде оних ликова са шарадом мајица, застава и осмеха на лицу. Политичарима нестане интересовање за проблем гласача јер доста су вам то радили еј бре 2 месеца, мало ли је?

Убациш листић и гласаш за неког а тај неки после месец дана уђе у коалицију са оним којег је пљуво на пасје обојке. Чак си и мрзео те неке са ким ови твоји уђу у коалицију и грле се. Ти си гласач, ти мораш да волиш и да мрзиш, а политичар те навуче да га волиш и друге мрзиш да би касније испао будала!



А на крају, када се светла погасе на бирачким местима, кутије се склањају у неке мрачне подруме до нових избора. Кутија у мраку склоњена и заборављена баш као и гласачи...

22.5.2013.г.  Иван Стефановић