Јубилеј Мислионика
Од јуче је блог Мислионик прешишао 200 000 посета. Још увек сам у неверици да се то десило. Блог је настао сасвим случајно и спонтано, желео сам неке моје текстове да имам на једном месту па сам их делио по темама. Ни слутио нисам да ће Мислионик изазвати толико пажње у јавности.
У времену када смо сведени на пресије разних политичара који упорно желе имати све под контролом могу вам искрено рећи да ми није свеједно писати из неког мог угла дешавања. Схватио сам да је блог изузетно посећен од тренутка првих политичких претњи. Био сам упозораван са свих страна.
Шта ти то све треба?
Имао сам таквих питања нон стоп. Могу само да кажем да ми ово све треба зато што још увек мислим својом главом и осећам се слободно док могу да кажем шта мислим. Писајући о разним темама ја спашавам превенствено себе јер ако бих престао удавио би се у блато монотоније и ћутања. Ако бих радио за некога и навијао на некога поробио бих своје мисли. Покушавају све време да ми пришију неку странку. Заиста нисам члан ни једне, све ово што сам до сада писао било је искрено и истинито. Покушавам речима да освестим људе који су застранили у политици. Био сам дуго година у тим водама и само сам имао проблеме. Знао сам због те политике да претерујем јер то је ватра која изгара у теби па човек просто више не види нормалним очима. Једва сам се растосиљао политичких странака, мислио сам променићу свет у пола песме као што би рекао Милан Младенови... Тешко сам ишта могао у било којој странци да променим јер то је немогуће. Странке имају своје интересне одборе и свака идеја је падала у воду!
Постао сам непријатељ број један! Критиковао сам доста Демократску странку, чак шта више и био некад преоштар, ти људи ми нису никада претили послом као што то раде сада Напредњаци. У току своје новинарске каријере једино сам добио оволико претњи за време Милошевићевог времена. Колико сам само написао критичких текстова усмерених на Драгана Вујадиновића и никад од човека нисам добио претњу, чак шта више на улици смо увек срдачно причали. Данас, када је дошло време оних који се представљају као демократско друштво, добијам претње, провокације, лајање под прозором ноћу од активиста, лажне оптужбе и свашта нешто још. Због свега тога сам дигао глас против ове политике коју спроводи Напредна странка у Косјерићу. Милијану Стојанићу замерам што је допустио ову пошаст са стране. Заиста немам ништа лично против човека. Немам ништа лично ни против једног човека у било којој странци, али на жалост мене су почели да нападају по личној основи.
Стао сам иза младих људи!!!
Када се десио инцидент код мотела Извор, када је један силеџија ударио момка из СПО-а, тада се у мени пробудио један инат. И стао сам поносно уз ту децу и покренуо причу. Сада ми ови из коалиције као трљају о нос Даницу и Вука Драшковића. Као да је то нека срамота! Па ја сам заиста био са Вуком једно 100 пута и многи ви који сада мени њега набијате на нос сте му лизали задњицу. Не ради се овде о странкама, ради се о једној диктаторској доктрини вашег изборног штаба који пландује у мотелу Извор. Сва мржња, пресија пошла је од тог хетелијарског објекта! То је чињеница, то је истина и све што ви кажете то се сада заснива на вашој немоћи пред њом. Ваш бес због мојих описних текстова је огроман. Поједини људи неће ни да ми се јаве на улици јер њима је Вучић бог а мени је Бог искључиво Исус Христос и због тога ја вас не мрзим јер мој Бог није Бог мржње већ љубави! Срамота је браћо и сестре по Христу да се због изборног лудила гледамо као највећи непријатељи. Зар сте толико очајни па ћете пребијати људе због неког постера којег лепите где стигнете? Зар је Вучић пречи од нас самих? Прошетао је јуче и отишао и то је све...
[caption id="attachment_544" align="aligncenter" width="500"]
Једна од срамних прозивки које ми сервира табор СНС-а. Под лажним профилима покушавају да од мене направе крволока. Бог све види![/caption]
Драги моји читаоци, чућете ви многе приче о мени, и ја их чујем свакодневно... Шта год вам рекли ја то не могу спречити, шта год ко рекао мораће једном и то да оправдава пред Богом. Ја могу само да кажем да ћу писати и ко воли нек чита ко не воли не мора и то је то.
Желим вам свако добро.
20.5.2013.г. Иван Стефановић
У времену када смо сведени на пресије разних политичара који упорно желе имати све под контролом могу вам искрено рећи да ми није свеједно писати из неког мог угла дешавања. Схватио сам да је блог изузетно посећен од тренутка првих политичких претњи. Био сам упозораван са свих страна.
Шта ти то све треба?
Имао сам таквих питања нон стоп. Могу само да кажем да ми ово све треба зато што још увек мислим својом главом и осећам се слободно док могу да кажем шта мислим. Писајући о разним темама ја спашавам превенствено себе јер ако бих престао удавио би се у блато монотоније и ћутања. Ако бих радио за некога и навијао на некога поробио бих своје мисли. Покушавају све време да ми пришију неку странку. Заиста нисам члан ни једне, све ово што сам до сада писао било је искрено и истинито. Покушавам речима да освестим људе који су застранили у политици. Био сам дуго година у тим водама и само сам имао проблеме. Знао сам због те политике да претерујем јер то је ватра која изгара у теби па човек просто више не види нормалним очима. Једва сам се растосиљао политичких странака, мислио сам променићу свет у пола песме као што би рекао Милан Младенови... Тешко сам ишта могао у било којој странци да променим јер то је немогуће. Странке имају своје интересне одборе и свака идеја је падала у воду!
Постао сам непријатељ број један! Критиковао сам доста Демократску странку, чак шта више и био некад преоштар, ти људи ми нису никада претили послом као што то раде сада Напредњаци. У току своје новинарске каријере једино сам добио оволико претњи за време Милошевићевог времена. Колико сам само написао критичких текстова усмерених на Драгана Вујадиновића и никад од човека нисам добио претњу, чак шта више на улици смо увек срдачно причали. Данас, када је дошло време оних који се представљају као демократско друштво, добијам претње, провокације, лајање под прозором ноћу од активиста, лажне оптужбе и свашта нешто још. Због свега тога сам дигао глас против ове политике коју спроводи Напредна странка у Косјерићу. Милијану Стојанићу замерам што је допустио ову пошаст са стране. Заиста немам ништа лично против човека. Немам ништа лично ни против једног човека у било којој странци, али на жалост мене су почели да нападају по личној основи.
Стао сам иза младих људи!!!
Када се десио инцидент код мотела Извор, када је један силеџија ударио момка из СПО-а, тада се у мени пробудио један инат. И стао сам поносно уз ту децу и покренуо причу. Сада ми ови из коалиције као трљају о нос Даницу и Вука Драшковића. Као да је то нека срамота! Па ја сам заиста био са Вуком једно 100 пута и многи ви који сада мени њега набијате на нос сте му лизали задњицу. Не ради се овде о странкама, ради се о једној диктаторској доктрини вашег изборног штаба који пландује у мотелу Извор. Сва мржња, пресија пошла је од тог хетелијарског објекта! То је чињеница, то је истина и све што ви кажете то се сада заснива на вашој немоћи пред њом. Ваш бес због мојих описних текстова је огроман. Поједини људи неће ни да ми се јаве на улици јер њима је Вучић бог а мени је Бог искључиво Исус Христос и због тога ја вас не мрзим јер мој Бог није Бог мржње већ љубави! Срамота је браћо и сестре по Христу да се због изборног лудила гледамо као највећи непријатељи. Зар сте толико очајни па ћете пребијати људе због неког постера којег лепите где стигнете? Зар је Вучић пречи од нас самих? Прошетао је јуче и отишао и то је све...
[caption id="attachment_544" align="aligncenter" width="500"]
Једна од срамних прозивки које ми сервира табор СНС-а. Под лажним профилима покушавају да од мене направе крволока. Бог све види![/caption]Драги моји читаоци, чућете ви многе приче о мени, и ја их чујем свакодневно... Шта год вам рекли ја то не могу спречити, шта год ко рекао мораће једном и то да оправдава пред Богом. Ја могу само да кажем да ћу писати и ко воли нек чита ко не воли не мора и то је то.
Желим вам свако добро.
20.5.2013.г. Иван Стефановић
Коментари
Постави коментар