Ја с' тем нем ништа...

Још мало па ће се формитати власт у Косјерићу...

Писао сам вам о томе да пратите ко ће где да се постави на одређене функције и удоми на неко радно место. Ко је изгаро у кампањи и сл. Неколико њих ће сигурно профитирати, јебига није мала ствар имати преко 80000 динара плату, мада неки ће прешишати и 90000 динџи. Још увек нису усплаћене дневнице за чуваре кутија, пих! Вероватно ће се измислити и по неко ново радно место ( оно што је било гадљиво за нову власт када је била опозиција).  Ближе се и чувени '' Чобански дани '', ближе се разне ствари које ћемо дочекати и испратити. Председник добио јуче медаљу коју чак и посвећује нама грађанима Косјерића. Е баш ти хвала, много ми то значи у ова времена када имам пара још само да платим рачун за струју. Значиће ми та посвета и када ускоро изгубим радно место... Значиће и оном Пери и Мики што чекају на Бироу за незапослене. Значиће та посвета и оној баки Милици што живи сама без икакве помоћи. Значиће та посвета и омладини која нема ништа а како ствари стоје неће ни имати. Много ми значи то!

Све ми ово личи на стихове Ђолета Балашевића:

''Неки се роде крај воде плаветне

и живот им ритам суров наметне:

с неба све и металик BMW

и оне танке талијанске ципеле што лако газе и добро пролазе.

У лето нам нуде гето, шаторе.

Пет звезда за љуте окупаторе:

Кинта - две за новији BMW

у фонд за танке талијанске ципеле што лако газе и добро пролазе.

Ометен, дакле, поменутим фактором,

јурим кроз њиве спортским трактором.

Нерви су на резерви...

Мој живот није тој причи ни налик, ја имам срп и чекић металик,

и чекова за још пар векова...

На мом су путу мутне баруштине.

Хиљаду рупа одавде до Скупштине... ''

Волео бих и поред свих критичких речи да се ипак нешто лепо дешава у овом малом месту. Волео бих да се страначки барјаци оставе у сошке а да се људи зближе и бирају сами себе међ' собом. Народ треба на изборима да гласа председника и одборнике а не лидера који живи у Београду и путује широм света не марећи за оног сељака на дну њиве, не марећи за оног сиромаха на дну неке фабричке хале. Волео бих ја то али просто знам да узалуд волим поменуто...

Председниче, честитам ти на медаљи и на њеном качењу за легање прашине у сред тишине оног неумитног заборава на тај метал од значаја. За тебе је то важно и ја то подржавам, за мене од никаквог значаја, али поздрављам тај успех. Није мала ствар да добијеш такву медаљу. Теби лично свака част а нама лично желим  највеће одличије звано '' нормалан живот''! 

6.6.2013.г. Иван Стефановић