Комирани Косјерић

Протутњаше '' Чобански дани '' и то тридесет трећи по реду. Било је бучно и весело. Имало је и да се попије и да се поједе. Бука до душе је појела онај културни део манифестације. Искрен да будем ја немам ни сад појма где се одржавао тај културни део. Шта да видим у том програму? Задњих неколико година све се своди на једно те исто. Избор за најлепшу чобавицу је постао смешан и бесмислен. Шта та титула уопште и значи победницама? Наравно, функционери су презадовољни целокупном манифестацијом. Било је у принципу занимљиво у  Мичковом парку, поетски тренутци и гитаре. Но, ни то нисам гледао јер када видим функционере који седе реда ради да би се видели и правили културним а пре тога им је то све било смарање, ја сам се определио за варијанту одласка у дивљину што даље од овог вашара. И ево, након '' чобанијаде'' Косјерић поново у коми! Лежи ко проштац, пулс куца ал све остало не мрда. Шта ћемо сад?  Јел и даље важе оне забране рада после један сат иза поноћи?

Ми све што правимо је у оделу шездесетих а понашамо се као да је двадесет и први век. Хоћу да кажем све је анемично и брате досадно!

[caption id="attachment_749" align="aligncenter" width="500"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Највећи проблем што је Косјерић остао без креативаца, једни су помрли, други су побегли а треће нико и не зарезује ни 0,1%!  Увек се врти један те иста групица људи која сама себи аплаудира и диви се. Ко на оном јадном косјерском форуму.

Можемо ми да причамо шта год хоћемо и да се вадимо причама, али некада давно Косјерић је имао много јаке људе са харизмом који су боље организовали и играње шаха у праку од данашњих свих дешавања у Косјерићу. Било је доста угледних и креативних људина а данас се тиме баве у већини људи који лече своје комплексе и не остварене амбиције. Заузела господа бусије и гузице нико да им помери. Нема вала ни ко да их замени а и да има то би била немогућа мисија. Шта је некада био хотел '' Скрапеж''? Еј сећате ли се '' Мануса''? Сећате ли се такси парка где се омладина окупљала и свирала гитаре? Ма триста чуда се дешавало у овом Трулинграду! Временом су потискивали сваког ко је знао и умео да креира нешто. Политичарима никад није било по вољи да неки тамо буде креативан и плени пажњу а он да буде иза њега. Та наша себична политика је довела Косјерић у једну варошицу која је постала мргудна, алава, похлепна и озлојеђена. Затворену у своје оквире не дозвољавамо никоме да се подигне из овог учмалог стања. Важно је да лепо испљујемо сваку идеју и да наставимо са досадним животима мале средине.

Прођем градом од посла до куће и то је то, где да седнем? Шта да слушам кад сви једни друге копирају и по пићу и по музици? Шта се то негде издваја у Косјерићу? Све је апсолутно исто па и прехрамбене продавнице...

Сећам се спортског полигона, граја деце, људи шетају, клинци пикају лопту, трче, смеју се а сада је све отишло у једну улицу. Полигон је постао нешто што ето имамо ал ко га јебе...

Базен је лети пун и ту је једино дешавање оно летње и супер. Имамо ми те неке невладине организације али су брате досадне и монотоне са својим идејама које више личе на политичке скупове него на праву идеју.

Политичари који су на власти увек су у принципу једни те исти. То су ликови који немају благе везе са идејама, креацијама и сл. Сви су најновији тип црно-белог телевизора лампаша.

Право освежење била је акустик свирка у Евергрину за време '' Чобанских дана'' То нисам чуо ја више и не памтим, два млада момка свирају рок музику. Па да је среће да имамо један кафић који би имао сваког бар петка неку креативну свирку наше талентоване деце. То мора да се упорно ради како би постала навика да људи долазе. Али у овом јебеном Косјерићу клинци немају где да имају пробе за свирке. Просто нема простора!

Заиста ми недостаје онај некадашњи Косјерић који је врцао од културе, зезанције и живих људи. Да ли ће икада изаћи из ове учмалости ја не знам али се уздам у младе снаге које полако стасавају ( ако и њих не отерају ове себичне гузоње)...

17.7.2013.г. Иван Стефановић