Србин србину очи вади...

Врана врани очи вади! Над Србијом бауља заслепљен народ, тумара тражећи своје очи, а на сваком углу стоје људи у краватама и дозивају слепце: '' Јефтине и повољне очи, гледајте кроз њих лепши живот и светлију будућност''! Слеп народ похита од тезгароша до тезгароша и сваке четири године купује нове очи...

[caption id="attachment_865" align="aligncenter" width="300"] Аутор карикатуре: Миро Стефановић[/caption]

Како је Србија остала без вида?

Од силног затварања очију над трагедијама које смо сами себи чинили, од страхова скврчени у ћошку, жмурели смо јако  и свакодневно да су нам крмељи просто затворили капке.  Тешко ономе ко се нада у поплави да ће баш њега вода заобићи. Наша трагедија је нејединство. Наша трагедија као народа је што и у невољи једни друге гурамо и боцкамо. Ми смо народ који сам себе мрзи, поткопава, смешта и бива срећан када је неко други несрећан. Како су нам крмељи слепили очне капке? Авај, трагична Србијо што веру у Бога третираш реда ради на крсним славама,  што на литургијама стојиш без посвећивања ума у молитви, што се више сам пред Богом не молиш и што ум везујеш за приземне ствари.  Да су срби свакодневно у свом уму тражили од Бога опроштај све време би умивали духовне очи Духом Светим, али срби су се Бога одрекли и ево их сада кидишу једни на друге.



Наш УМ је свет у коме обитава све и где га везујемо тако нам бива у стварности.  Сами себе набијамо на колац на стуб срама. И у том трагичном чину висећи на том стубу, полако издисавајући, срби један другог подсмевају. Један на колцу каже: '' Ала ти је тај колац лош, добио си га зарад свог карактера''! Онај тамо неки набијен на колац подругљиво ће рећи: '' Види оног Милојка, само му два гаврана кљуцају очи, вазда је био рђа, неће га ни гаврани, а види како мене гаврани изједају, читаво јато''!   Поробљени у сопственом уму срби се ваљају у блату сви редом али свако ће онако укаљан наћи оном другоме да је већа свиња од њега самог!

Ковитла црни облак над нама, гледају нас преци, крсте се и чуде у шта им се потомци претворише. Крсти се и онај во у тору и она крава на паши и глиста из земље и птице на грани. Сви се крсте и чудом чуде нама србима. Ударила киша па данима сипа и дигоше се потоци, реке па навали вода на село, срби се сви подавили јер су изгубили време бушећи једни другима чамце уз повик '' Е цркни баксузе мајке ти га спалим''!

Србин данас обуче одело како му га скроји неко са стране и све време покушава да буде оно што није.  Где је Србија данас?

Одговор можемо наћи у преиспитивању сопственог живота. Ево и питања а ви сами себи дајте одговор и закључите где је Србија данас.

1. Када си задњи пут очитао у себи '' Оче наш'' и да ли уопште знаш '' Оче наш ''?

2. Када си задњи пут утешио некога и саслушао његову муку?

3. Када си задњи пут себе прекорео због нечега што си ружно рекао о неком?

4. Када си задњи пут био срећан?

5. Када си имао задњи пут онолико пара да си један месец живео нормално и опуштено?

6. Када ти је неки политичар кога си гласао донео бољитак у животу?

7. Када си задњи пут купио себи нешто што ти се свидело а да је било мало скупље?

8. Када си задњи пут прочитао неку књигу или стрип?

9. Када си задњи пут извео своју породицу негде и са њом просто уживао?

10. Када си задњи пут негде путовао у иностранство?

11. Када си и колико био на одмору на планини или мору опуштено?

12. Имаш ли икакав хоби?

13. Сећаш ли се уопште излазака у град са друштвом и да је било то мерак?

14. Колико имаш у тренутку читања пара код себе?

15. Какву храну једеш у недељи?

Питања има још вазда али нема потребе више их постављати. И прва три питања су довољна да се мало замислимо. До тада, живот у Србији биће онакав какав и јесте јуче, данас и сутра...

Иван Стефановић 29.9.2013.г.