Луд, збуњен, нормалан ( 3 део)

Тешко време за маторе пријатељу мој... Јутрос слушам на радију  Џонија и размишљам колико се нама ништа није изменило на боље када нам ови стихови седамдесетих и даље поручују протест. Но, протеста је све мање, све је мање здравих порука, све је мање ангажованих текстова, све је мање Џонија, Чорби и Милана... Интелектуални текстови, хумор је склоњен испод прљавог тепиха јефтиних певаљки, свираца и кловнова. Опада ниво самосвесности, достојанства и како је кренуло то ће бити смештено у неки архив времена...

Тешко време мој Џони не само за маторе него за све узрасте... Тешко време за пробој идеја, речи, покрета, све је тешко и све се оспорава... На трон су засели креативни сиромаси којима најобичнији текст о власти изгледа као револуција са кукама и мотикама. АКо се бавиш неким хобијем одмах су ту дежурни критичари који све знају и ако никада нису се тиме бавили они имају читаву алеју речи критике и оспоравања. Људи духом превремено постају непокретни старци. Не чуди ме више ништа јер стање нације је у вегетабилном нивоу. Не мрдај, не таласај можда те не примети зло. И то тако бива одавно па са нама млате идиоти како хоће и како они то воле.

Матија Бећковић сјајно је  навео један пример општег стања наше нације: '' Од оног попа који је мрсио, а верницима препоручивао најстрожији пост остао је наук :
„Не гледај шта радим, него слушај шта говорим!“
Тај наук и ту лозинку чини се да је актуелна власт исписала на својим заставама.''

Ево, крећу нове кампање и како освојити апсолутну власт. Напредњаци су вратили ону највећу ноћну мору нас који смо протествовали деведесетих. Вратиле се авети прошлости и што је најцрње уз помоћ неких наших лидера са којима смо исте те рушили са трона.  Заиста себе упитам са ким сам ја протраћио толике године живота? Веровао сам и имао потребу да шетам, протествујем јер као млад желео сам нормалан живот.  Ништа бре нисам постигао са тим револуцијама, барабе су остале барабе, инфилтрирали се љигавци у сваку промену и ево мене на истом а они се вратили на трон и диктирају још гори живот него за време Слободана Милошевића. Веља Илић уз Вучића и још слушах јуче шта је причао за Томислава Николића и ето га као министар у тој истој влади. Ево и послушајте:







Није то та Србија рече Велимир... Није заиста то та Србија где Веља Илић седи заједно у влади тог истог Томе Николића.  Док нам Вук Драшковић сада прича о Вучићу све најлепше и заговара ЕУ - Србија некада је и ово говорио:







Ево једног занимљивог видеа у коме учествује Александар Вучић из СРС-а и Александар Вучић из СНС-а.







И ево двоугла између радикала Томислава Николића и Напредњака Томислава Николића:







Апсурд наших политичара је катастрофалан. Нико се више не држи идеје сви се воде за сопственим добитима и бизнисима. Рекао сам већ неколико пута и сад ћу рећи: '' Коалиције на локалним нивоима уништиле су сваку идеју, разум у народу јер не може се водити једна политика у Београд а на локалу сасвим трећа''! Неки то оправдавају високом политиком а овамно кукају како Србија ради а Београд се гради.  Јако је смешно да рецимо Коштуница води општи рат са Вучићем а по локалу његови склапају коалиције са Вичковим. Тај систем је унаказио свест грађана и опредељење. Могу неки да ме оспоравају колико хоће али то је тако и нема друге приче!

Ако имате времена, погледајте овај видео:







Да ли вам је јасно колико су политичари лагали све нас? И коме данас ми да верујемо? Због кога да агитјемо на изборима и кога да гласамо?  Како се живи данас у Србији? Да ли нам је боље после свих њих који су освајали власт? Ко од њих није био на власти? Да ли је ико ишта поправио у овој држави? Сами пронађите одговор, мени је било мучно док сам преслушавао ове видео снимке и присећао се свега... Народ се мора сам себи окренути и покренути, а ове политичаре све редом игнорисати иначе нема нам спаса...

Иван Стефановић 3.10.2013.г.

 

Коментари