Сви смо ми који не ћутимо ИНСАЈДЕР!
Још сам под утисцима књиге '' Инсајдер моја прича '' од ауторке Бранкице Станковић. Лично нисам никад нешто екстра волео Б92 али деведесетих овај медиј нам је био од великог значаја за време режима Милошевића. И мој медиј је био један од ретких у Србију који је имао слободу говора... Оно што сам проживео кроз исповест Бранкице читајући један њен тежак период где је било опасно нашалити се на рачун политичара а она је кренула путем којим ретко ко сме и жели поћи. Чињеница је да се вазда муљало, мувало, отимало и крало деведесетих а онда после '' револуције '' они који су имали један милион сада имаму милијарду ( буквално речено). Политичари су се овајдили и вајде свакодневно, ја теби ти мени... Није то тајна, није то чак више ни ненормално на жалост. Србија је постала равнодушна...
Свестан сам колико је Бранкица имала проблема јер сам и ја неке осетио на својој кожи, наравно моји проблеми су мизерија наспрам њених. Док сам радио ауторску емисију на Радио Косјерићу деведесетих која се бавила сатиричним освртом на режим СПС-ЈУЛ-а стекао сам много непријатеља и проблема. Претили су мојој породици, они су то подносили заједно самном али наједном када је постало баш опасно видео сам колико су се плашили за мене. Када сам кренуо са емисијом '' Чекајући петак '' имао сам 11 сарадника, али када су кренули притисци од СУБНОР-а ( тад сам мислио да то не постоји), па од СПС-а, СРС-а и ЈУЛ-а наједном сам схватио да моји сарадници немају муда за даљи рад. Разумео сам их, али ипак настављам са емисијом. Наједном ухватим себе да смишљам текстове, бирам музику, снимам у монтажи комплетне радио скечеве и имитирам по 5 до 6 гласова у једном даху без наснимавања! Постао сам креативна машина која је из емисије у емисију постајала све убојитија. Данима су опседали моју породицу, једном је дошла делегација фабрике цемента и сетила се да је мој покојни отац ту радио па да ми као финснсијски помогну у знак пажње због мог оца. Хтели су да ми реновирају кров и кућу... Наравно, у делегацији екипа СПС-а и ЈУЛ-а! Маршно сам их и отерао из дворишта јер знао сам за јадац! Други покушај врбовања био је када ми прилази човек из СПС-а и онако слаткоречиво прича како сам ја паметан, пишем дивне песме и да он може да ми среди да се одштампа књига, то би све потпомогла омладина СПС-а! Насмејао сам се и рекао: '' еј бре, па зар ви објављујете стихове који говоре против вас''? Е онда је кренуло све другачије јер су видели да нисам увлакач. Борио сам се за неки други систем срцем, да бих живео нормално од сопствених способности. Кренула је хајка на мене. Био сам проглашен за секташа, гатара, кримоса, црног ђавола! Ни сам се више не сећам које су ми лепили етикее по граду. А мала варош па је то звечало ко шерпа низ степенице. Ајде што су мене пљували али трагично је што су увлачили и моју породицу у те љигаве приче.
Емисија је трајала све док није ДС и СПО изгубили на локалним изборима 1996.г. Били смо до тада ретка општина у којој није владао СПС-ЈУЛ! Састанак новог уредника и директора био је смешан ( бар мени). Прве речи да сам ја непожељан. А образложење зашто отказују мени сарадњу није било због сатиричне емисије већ због емисије '' Вера светих '' о православљу. Да би испао вештац измишљају причу како сам мешап политику у веру и веру у политику... Сећам се свештеника Рада који је тада захтевао да ја останем и радим ту емисију и да ће ме Црква плаћати али тада су упали неки други ликови... Остао сам без посла. Није било свеједно никоме, верујем и мојим колегама који су остали да раде. У Радио Косјерићу тада долазе нови кадрови... После годину дана срећем једну колегиницу на аутобуској станици и поздравим је а она хистерично почиње да виче: '' Извини, не могу да причам са тобом видеће ме неко ''! Био сам шокиран! Нису тада социјалисти баш до те мере били екстремни колико су људи били уплашени и тупави! Та иста колегиница ( није битно која) данас говори како је изгарала на демонстрацијама свим! Гледам је и смејем се у себи констатујући њен велики безобразлук!
Ако сте приметили у горњем делу текста да сам зацрнио једну од прозивки да сам црни ђаво. Да не бих заборавио, ту етикету сам доживео и ове године када сам писао на овом блогу против накарадне кампање Напредњака за време локалних избора у Косјерићу. Ту етикету ми је наденуо чвоек из Нове Србије који је био некад заједно самн0м активиста и функционер у СПО-у. Али ето, научили људи исти систем блаћења својих неистомишљеника.
Невероватно колико ми је Бранкичина књига освежила сећања, као да је откључала све оне догађаје које сам здушно потискивао у себи.
Било је тешких небулоза за време '' наших ''. Сећам се долазака разних пијаних униформисаних резервиста како упадају све са пушкама на радио како би наручивали песме оне патриотске. Махали су све са калашима и упртачима војне полиције. Могао сам онда да их поломим као један али вероватно би ме на крају стрељали као домаћег издајника. Сећам се када су нам редовно секли каблове на предајнику па забијали шпенагле у коаксијани кабал. Па суђење тадашњем директору радија Ивану Јовановићу. Невроватни призори. Данас су другачија времена, данас то исто раде само накарадним законима. Мене душа боли што данас медији који су у оно време били једине светле тачке које су се бориле за демократију, данас бивају гашеи од оних за које су радили. А на трону остају исти они ратни хушкачи, режимлије и имају све привилегије. Ми који се боримо за информисање и општу културу смо сврстани у габор, зло и крпеље система.
И када сам 2004.г постао директор овог медија доживео сам разне будалаштине. Било је случајева да неки фактор пјан зове и каже да му донесем аудио снимак дневника да он чује шта може а шта не може да се емитује. Наравно да сам га отерао у три лепе... Па зар сам се толике године борио против тога и сад да ја лично пљунем на себе? Било је разних ситуација. о год дође на власт тај би да контролише медије. То је код политичара неизбежно. Ко год дође на власт прво оплете по Радио Косјерићу. Ту су одмах она прекоравања: '' Ми вас хранимо, ми вам дајемо плату, за нас радите''! Па господо и ви радите ваљда за народ као и ми. Приватни медији увек боље прођу уз своје трештаве програме. Ми који се трудимо да то буде неки ново бивамо третирани као стока!
Долазили су у то време и Вук Драшковић, Зоран Ђинђић, Весна Пешић, Динкић, Маја Гојковић, Војислав Шешељ, Тома Николић и пуно њих још. Сви су испоштовани да би после њихови прво скочили нама за врат.
Читајући Бранкичину књигу схватам да смо ми сви неки вид '' Инсајдера '', било то кроз сатиру, колумну, слику, карикатуру или истраживање, ми смо осуђени на проблеме и притиске. Трагедија је што све то и даље траје и постаје из дана у дан све горе и горе. Ништа се није променило, али баш ништа. Доживео сам као лик који јавно коментарише сваку власт да ме једни пљују а други хвале па кад се обрну ови што су пљували они хвале а ови што су хвалили они пљују. Ко год дође на власт не воли критику о себи...
Ал' кад почнемо дебату о рецимо Вучићу и када аргументима притиснеш свог саговорника и он каже : '' ма сви су они исти '' е тада знам да је та персона гласала за њега и воли га док је на власти е после... Е грозим се таквих ликова. Питао сам се ја често : '' Шта ми ово треба '' ? Али просто не могу да прећутим неправду, љигавце због којих ми се живот своди већ четрдесет и једну годину на мрвице. Не могу да крадем, не могу да муљам, не могу јер једноставно нисам такав али овакав какав јесам немам никаквих шанси да успем. Ипак, Господ види све...
[caption id="attachment_903" align="aligncenter" width="254"]
Свингер коалиције[/caption]
Данас не видим перспективу, не могу од оних који су се скупили махајући Вучићима, Дачићима, Слобама, Мирама, Војама, Вуковима. Стално једни исти машу свакоме. Ми који смо веровали у неку идеју просто смо обесмишљени разним свингер коалицијама. Био сам Вуковац, их изгаро за чичу а он брате прво уђе у Савезну владу са Слобом а после ја немам више појма са ким је све био у власти и коалицији, када сам напустио СПО одма сам био прелетач а мој бивши лидер није! Исто тако и Веља Илић! Био са Вуком, па после био у ДОС-у, па онда на сва уста хвалио Коштуницу и онда БУМ ено га са Томом и Вучићем. Па ни он није прелетач! А Коштунца прича једно а његова странка по локалима друго. Па овде јебе луд збуњеног. ДС када се историјски помирио са СПС-ом и то Дачић дошао у седиште жутих и као што рече Бранкица у својој књизи : '' иза њих стоји слика убијеног премијера Ђинђића''... Лепо вам кажем у Србији су свингер коалиције уништиле сваку идеју, програм и циљ. Политичко сплачинарење довело је да се повампирују деведесете! Кога сада гласати? Па ја анализирам све и на крају немам кога! Ко ми гарантује да неће ући у коалицију са онима против којих се борим? Па апсурд је да се на локалу крве људи између себе и на крају лидери се уједине а ви народе једите говна као и до сада!
Први пут највероватније нећи изаћи на изборе јер судећи по свему ја немам избора! Не верујем више никоме. А исто ми дође, гласао или не лидери одлуче баш онако како не говоре за време кампање...
И тако се ја изјадах... Од срца вам препоручујем Бранкичину књигу '' Инсајдер моја прича '' ...
Иван Стефановић 14.10.2013.г.
Свестан сам колико је Бранкица имала проблема јер сам и ја неке осетио на својој кожи, наравно моји проблеми су мизерија наспрам њених. Док сам радио ауторску емисију на Радио Косјерићу деведесетих која се бавила сатиричним освртом на режим СПС-ЈУЛ-а стекао сам много непријатеља и проблема. Претили су мојој породици, они су то подносили заједно самном али наједном када је постало баш опасно видео сам колико су се плашили за мене. Када сам кренуо са емисијом '' Чекајући петак '' имао сам 11 сарадника, али када су кренули притисци од СУБНОР-а ( тад сам мислио да то не постоји), па од СПС-а, СРС-а и ЈУЛ-а наједном сам схватио да моји сарадници немају муда за даљи рад. Разумео сам их, али ипак настављам са емисијом. Наједном ухватим себе да смишљам текстове, бирам музику, снимам у монтажи комплетне радио скечеве и имитирам по 5 до 6 гласова у једном даху без наснимавања! Постао сам креативна машина која је из емисије у емисију постајала све убојитија. Данима су опседали моју породицу, једном је дошла делегација фабрике цемента и сетила се да је мој покојни отац ту радио па да ми као финснсијски помогну у знак пажње због мог оца. Хтели су да ми реновирају кров и кућу... Наравно, у делегацији екипа СПС-а и ЈУЛ-а! Маршно сам их и отерао из дворишта јер знао сам за јадац! Други покушај врбовања био је када ми прилази човек из СПС-а и онако слаткоречиво прича како сам ја паметан, пишем дивне песме и да он може да ми среди да се одштампа књига, то би све потпомогла омладина СПС-а! Насмејао сам се и рекао: '' еј бре, па зар ви објављујете стихове који говоре против вас''? Е онда је кренуло све другачије јер су видели да нисам увлакач. Борио сам се за неки други систем срцем, да бих живео нормално од сопствених способности. Кренула је хајка на мене. Био сам проглашен за секташа, гатара, кримоса, црног ђавола! Ни сам се више не сећам које су ми лепили етикее по граду. А мала варош па је то звечало ко шерпа низ степенице. Ајде што су мене пљували али трагично је што су увлачили и моју породицу у те љигаве приче.
Емисија је трајала све док није ДС и СПО изгубили на локалним изборима 1996.г. Били смо до тада ретка општина у којој није владао СПС-ЈУЛ! Састанак новог уредника и директора био је смешан ( бар мени). Прве речи да сам ја непожељан. А образложење зашто отказују мени сарадњу није било због сатиричне емисије већ због емисије '' Вера светих '' о православљу. Да би испао вештац измишљају причу како сам мешап политику у веру и веру у политику... Сећам се свештеника Рада који је тада захтевао да ја останем и радим ту емисију и да ће ме Црква плаћати али тада су упали неки други ликови... Остао сам без посла. Није било свеједно никоме, верујем и мојим колегама који су остали да раде. У Радио Косјерићу тада долазе нови кадрови... После годину дана срећем једну колегиницу на аутобуској станици и поздравим је а она хистерично почиње да виче: '' Извини, не могу да причам са тобом видеће ме неко ''! Био сам шокиран! Нису тада социјалисти баш до те мере били екстремни колико су људи били уплашени и тупави! Та иста колегиница ( није битно која) данас говори како је изгарала на демонстрацијама свим! Гледам је и смејем се у себи констатујући њен велики безобразлук!
Ако сте приметили у горњем делу текста да сам зацрнио једну од прозивки да сам црни ђаво. Да не бих заборавио, ту етикету сам доживео и ове године када сам писао на овом блогу против накарадне кампање Напредњака за време локалних избора у Косјерићу. Ту етикету ми је наденуо чвоек из Нове Србије који је био некад заједно самн0м активиста и функционер у СПО-у. Али ето, научили људи исти систем блаћења својих неистомишљеника.
Невероватно колико ми је Бранкичина књига освежила сећања, као да је откључала све оне догађаје које сам здушно потискивао у себи.
Било је тешких небулоза за време '' наших ''. Сећам се долазака разних пијаних униформисаних резервиста како упадају све са пушкама на радио како би наручивали песме оне патриотске. Махали су све са калашима и упртачима војне полиције. Могао сам онда да их поломим као један али вероватно би ме на крају стрељали као домаћег издајника. Сећам се када су нам редовно секли каблове на предајнику па забијали шпенагле у коаксијани кабал. Па суђење тадашњем директору радија Ивану Јовановићу. Невроватни призори. Данас су другачија времена, данас то исто раде само накарадним законима. Мене душа боли што данас медији који су у оно време били једине светле тачке које су се бориле за демократију, данас бивају гашеи од оних за које су радили. А на трону остају исти они ратни хушкачи, режимлије и имају све привилегије. Ми који се боримо за информисање и општу културу смо сврстани у габор, зло и крпеље система.
И када сам 2004.г постао директор овог медија доживео сам разне будалаштине. Било је случајева да неки фактор пјан зове и каже да му донесем аудио снимак дневника да он чује шта може а шта не може да се емитује. Наравно да сам га отерао у три лепе... Па зар сам се толике године борио против тога и сад да ја лично пљунем на себе? Било је разних ситуација. о год дође на власт тај би да контролише медије. То је код политичара неизбежно. Ко год дође на власт прво оплете по Радио Косјерићу. Ту су одмах она прекоравања: '' Ми вас хранимо, ми вам дајемо плату, за нас радите''! Па господо и ви радите ваљда за народ као и ми. Приватни медији увек боље прођу уз своје трештаве програме. Ми који се трудимо да то буде неки ново бивамо третирани као стока!
Долазили су у то време и Вук Драшковић, Зоран Ђинђић, Весна Пешић, Динкић, Маја Гојковић, Војислав Шешељ, Тома Николић и пуно њих још. Сви су испоштовани да би после њихови прво скочили нама за врат.
Читајући Бранкичину књигу схватам да смо ми сви неки вид '' Инсајдера '', било то кроз сатиру, колумну, слику, карикатуру или истраживање, ми смо осуђени на проблеме и притиске. Трагедија је што све то и даље траје и постаје из дана у дан све горе и горе. Ништа се није променило, али баш ништа. Доживео сам као лик који јавно коментарише сваку власт да ме једни пљују а други хвале па кад се обрну ови што су пљували они хвале а ови што су хвалили они пљују. Ко год дође на власт не воли критику о себи...
Ал' кад почнемо дебату о рецимо Вучићу и када аргументима притиснеш свог саговорника и он каже : '' ма сви су они исти '' е тада знам да је та персона гласала за њега и воли га док је на власти е после... Е грозим се таквих ликова. Питао сам се ја често : '' Шта ми ово треба '' ? Али просто не могу да прећутим неправду, љигавце због којих ми се живот своди већ четрдесет и једну годину на мрвице. Не могу да крадем, не могу да муљам, не могу јер једноставно нисам такав али овакав какав јесам немам никаквих шанси да успем. Ипак, Господ види све...
[caption id="attachment_903" align="aligncenter" width="254"]
Свингер коалиције[/caption]Данас не видим перспективу, не могу од оних који су се скупили махајући Вучићима, Дачићима, Слобама, Мирама, Војама, Вуковима. Стално једни исти машу свакоме. Ми који смо веровали у неку идеју просто смо обесмишљени разним свингер коалицијама. Био сам Вуковац, их изгаро за чичу а он брате прво уђе у Савезну владу са Слобом а после ја немам више појма са ким је све био у власти и коалицији, када сам напустио СПО одма сам био прелетач а мој бивши лидер није! Исто тако и Веља Илић! Био са Вуком, па после био у ДОС-у, па онда на сва уста хвалио Коштуницу и онда БУМ ено га са Томом и Вучићем. Па ни он није прелетач! А Коштунца прича једно а његова странка по локалима друго. Па овде јебе луд збуњеног. ДС када се историјски помирио са СПС-ом и то Дачић дошао у седиште жутих и као што рече Бранкица у својој књизи : '' иза њих стоји слика убијеног премијера Ђинђића''... Лепо вам кажем у Србији су свингер коалиције уништиле сваку идеју, програм и циљ. Политичко сплачинарење довело је да се повампирују деведесете! Кога сада гласати? Па ја анализирам све и на крају немам кога! Ко ми гарантује да неће ући у коалицију са онима против којих се борим? Па апсурд је да се на локалу крве људи између себе и на крају лидери се уједине а ви народе једите говна као и до сада!
Први пут највероватније нећи изаћи на изборе јер судећи по свему ја немам избора! Не верујем више никоме. А исто ми дође, гласао или не лидери одлуче баш онако како не говоре за време кампање...
И тако се ја изјадах... Од срца вам препоручујем Бранкичину књигу '' Инсајдер моја прича '' ...
Иван Стефановић 14.10.2013.г.
Коментари
Постави коментар