Мислионик

Нисам ни слутио да ће '' Мислионик '' постати овако читан... А почетна идеја је била да моја писања поставим на једно место као што је ово... Чак је и име спонтано дошло. Хтео сам да будем неки вид светионика који у мрачним водама помаже да се неко не насука и разбије од стене. И наједном блесну идеја па да! Светионик преточити у МИСЛИОНИК.



Срећу ме људи на улици и предлажу теме, неки су најавили и своје доприносе у изношењу истине. Са друге стране, политичари се труде да ме забране. Било је покушаја да се насилно упадне на блог. Било је претњи, пљувања и вређања али ништа им то није помогло, Мислионик их је одувао!

Каже ми један другар из једне странке: '' Синоћ слушам дебату о твом писању... Није им свеједно кад се појаве наслови, али има видног олакшања што неки нису били на дневном реду твог писанија''! Имам информације да све што пишем '' ОНИ '' уредно копирају и ажурирају у архиву.

Вршени су притисци на мог директора у Радију да ми се забрани писање против власи... Па је било још неких подлих планова и предлога да останем без посла. Све сам ја проживео ал' ови напрдни су најгоре сорте.

Искрено речено није ми увек лако. За себе се не плашим, увек се бринем да због мене моји укућани или пријатељи не доживе проблем због мене. Ипак, видим да су и они огуглали и да не оспоравају мој рад. Могу да ћутим али не могу да живим ћутећи. Па зар да ме гази политички шљам? Не могу то да дозволим. Фајт је фајт и нема повлачења, нема предаје!

Овом приликом поздрављам све читаоце, сараднике и пријатеље. Поздрављам и оне који желе да МИСЛИОНИК не постоји. Ја сам се помирио да ви постојите па тако се и ви помирите да постоји '' Мислионик ''.

Иван Стефановић 18.10.2013.г.