Смеће као општа култура

Србија ће у ЕУ 2020 године. Тако нам је реко Александар Вучић. Ако и не уђемо у њу он може рећи: '' Па шта ако сам вас слагао ја сам најмање обећао година за улазак, остали су увек говорили за 13 година, десет а ја бре само за непуних седам''! Ево читам по Фејсбуку како се ГМО навелико уводи у Србију, читам и онако немоћно правим гримасе смеха... Па нашем народу можеш о томе причати до бесвести он те неће чути ни разумети. Кад се појави по маркетима, драгсторима повољно месо има сви да навале да купују. Месина бато! Кркај! Ма има да ти кажу : '' Ћути, не свирај... Видиш бре како је јефтино''! Ми смо народ јефтиних аршина. Ми прво све прихватимо оберучке а после када нам се деси срање од живота ми копамо тражећи узрок. Кога је брига за ту неку ГМО грану? Кога је брига што се по небу прашимо и уништавају нам се воћне и поврћне културе? '' Ај не свирај курцу! Видиш ли ти кол'ки је купус, парадајиз? Онај наш старински био ки песничица''! То што је купус као пластика када га једеш е јебига не можеш све добити, битна је количина а укус је небитан!



Како ико очекује да се народ побуни против ГМО-а кад смо ми прихватили неукусе оберучке? Шта нас забавља на ТВ програмима? Фарма!

Фарма...

Скуп пропалих медијских звезда које сместе на фарму и они ту живе... Можете ту видети разне ликове попут Екрема, Ере, Бојанића јебем ли га више кога... Као најме музу краву, чувају козе, пилиће а овамо главна гледаност је када оће једни другима очи да поваде, када једни другима јебу све по списку. Па онда дал' ће се неки и појебати ( намерно се просто изражавам јер каква је разлика на ТВ Фарми) међ' собом. У крупном плану Екрем чачка нос и прави од гована куглице. А онда им донесу хране и пића и народ гледа како они пјанче ко на некој метаљци. Екрем пјан ко летва претура се по башчи, певаљке креште пјане, а неке бабе држе реч о моралу...



Серије

Е то су серије најјефтиније продукције где главни јунаци или су ђорави па на крају серије чудесно прогледају, а неки су непокретни па на крају чудесно проходају. Шта о томе рећи него о неизмерној срећи нашег народа...

Дневници...

Све је исто... Вучић, Дачић, Николић. Само их најављују различити водитељи. Дневници су нам нестварни, нигде проблеми, нигде стварности, само пљуште оптимизми Вучића, Дачића и Николића. Ко да су добили своје ТВ серије. Супер нам је програм, одличан нам је програм, само је мало досадан... Некада давно у представи '' Радован трећи '' рече Зоки Радмиловић...

Живот...

Сведен на слегање раменима... Туњави, заједљиви и даље навијамо на политичке таборе који нас неколико деценија праве будалама. И свака будала има свој табор. И сваки табор за време избора такмичи се колико ће више будала кренути у агитацију да би после избора закључили колико је више имало будала ове године. Еј људи, па колико смо пута излазили на изборе? Какав нам је живот? Туњав, злобан, обесмишљен, сиромашан, на егзистенцији а ми и даље верујемо у Вучића, Тадића, Вељу, Вука, Кркобабића, Дачића и остале исте ликове који се врте у круг. Докле су нас довели? Па ево овако...

Све је више незапослених! Све је више контејнер екипа. Сваким даном све се мање купује од хране па до јебених јефтиних чарапа. Па људи моји, кад сте купили задњи пут неке скупоцене, квалитетне гаће? Крпимо све и буџимо. Буџимо живот, буџимо се кредитима, буџимо се надом усмереној на политичаре који нас редовно зајебавају и лажу. Идемо лети на море па макар и цркли после од дугова ал' нека комшије виде да ми још имамо бре! По домовима здравља третирају нас као марву, преписују нам лекове ко РТС репризе... По приватним погонима мајстори свог заната беру парадајиз газди, цепају дрва за плату која је увек на ивици ничега. На положајима по општинама свирачи, кувари, весељаци, саветници за финансије они који су иза себе сјебали три предузећа и ништа им не фали... Купујемо најјефтиније куртоне бар да нам секс буде повољнији. Редовно једни друге подјебавамо, смештамо подлости јер никако да схватимо колико смо глупи. Јебемо једни друге по фамилији, комшилуку, колективима уместо ту енегију да преусмеримо на власт и њих јебавамо као дрекавце.

Здрав живот...

Како? Немаш пара за добру храну, имаш пара за ГМО, за робу на истеку трајности, за најјефтиније слаткише деци... Воће које купујемо иструли за дан ма преко ноћи, једеш а све си гаднији јер организам нема довољно хранљивих састојака па тражи мучен да се нахрани а стомак препун неког ђубрета. Хлеб као од гуме. Пљескавице претопљене претопима који су претопљени барем 200 пута. А дал'једеш месо или соју е то је сад енигма. Купиш шаргарепу а она сва флекава и еластична као да је гумифицирана. Паприка сва водена и нестварна. Парадајиз ко да је украден из продавнице играчака, а бели лук као да је пао са марса сав огроман. Млеко те ваља, те неваља, па није здраво а деценијама су нас учили да је млеко извор здравља. Садпоједини '' стручњаци '' сумњају и у квалитет по здравље јабукама. Пошто смо нађубрили потоке, реке, шуме и ливаде,сада уносимо лепо запаковано смеће и у уста! Купујемо јефтину обућу која нам уништава стопала и криви кичму. Облачимо на себе разне мајице од ко зна којег рециклираног материјала и преко пора коже удишемо хемију. Купиш витамине у апотеци и кад их попијеш заболи те желудац колико су одвратни а оне скупље можеш само да сањаш. Али рецимо шипурак по ливадама трули, сав једар, црвен и здрав. Све оно што нам је природа поклонила и расте џабе ми то игноришемо. Сад је нека манија наступила па је веома некултурно јести мед и красти их од пчела! Па ни од мама краве није лепо узимати млеко. Срамота је појести месо од госпођа свиње. Еј, људи па ми смо прсли ко лајсне! Једни беже у секте, други од своје вере праве инстант вере, трећи медитирају, четврти изигравају будисте ма циркус! Јеботе ала смо се изопачили...

Косово и остала питања...

Косово је дато још и хааа хаааа брате! Сад као нешто вриштимо, протествујемо по виртуелним страницама. Ало, децо, цртани је прошао, време је спавању. Косово је изгубљено, вратити га једино можемо неким епохијалним чудом. А да се бијмо за њега и опет проливамо крв за оне који су побегли са Косова и овде већина живи боље и има више пара од нас свих. Ајде молим вас, ко ће да вам ратује сада за Косово? Ко ће да буде комадант? Који ће сада командант рећи : '' Замном браћо''? Ни један другови и другарице, браћо и сестре!  Јел' се дигла прашина око промена литургије у Цркви? Јесте, било је уке и буке и шта на крају испаде? Ништа! Попови пиче по свом, возају добра клица, баве се политиком, одраде посао и живе... Слабо ко да се усуди кренути Христовим путем...  Ми смо народ изгубљен у неком времену  за које немамо времена да посветимо време...

И шта сад...

Вала ништа... Ево сад наступило време када је дан краћи а ноћ дужа... Одеш на посао,радиш, чекаш плату она брзо оде. Можда овог месеца успеш да купиш једне панталоне јер ове старе су на граници цепања. Зебеш дал' ћеш успети да отплатиш рату за кредит, оћеш ли имати хране и огрева. Да се напијеш од муке у кафани одма дигнеш руке јер тура пића прескупа. Молиш Бога да ти аутомобил сав онако крнтијаст још поживи коју годину. Свео ти се живот на чекање истека рока трајања. Бићеш бачен као празна флаша киселе воде и на твоје место доће нека друга боца коју ће напунити и полако празнити... Смисао се губи када смо окренули леђа мудрости, традицији, вредностима, књигама, писањима, култури итд. Некад си кроз музику имао поруке мудре а данас кроз њу слушаш најогавније примитивизме...

Ево једне песме која на луцидан начин говори о нашој стварности...



Ако неко угледа светло нека пири да се разбукта, крајње нам је потребно иначе постаћемо као кртице...

Иван Стефановић 31.10.2103.г.