Мого сам да биднем ал нисам а мого сам ладно...
Рече ми ономад један човек: '' Иване, брате, оће да те за главу скрате, па те блате, блате о Иване брате''!
Па се ја мало замислим и у себи кажем:
'' Могао сам бити цар ал' ко да кувару лиже чмар! Живео бих мирно и тихо само по некад да дулим кару оном музичару, ал брате не могу ти ја то па макар брез посла осто! Остајте тамо а ја вамо, па да се ко људим цимамо. Не окрећи се ЈА стиже мрачна демократија...
Но, сад без риме да се изразим изразито изражајно! Могао сам ја да гледам оне неке довежене из пичке материне када ондаК носаше Вучића, мајице, пикслице, оловке и качкете. Мого сам и да седим и гледам заједно са Новосрбијанцима, ДССовцима и Напредњацима како момци са Косова равна и тјеком наше велелепне домовине по Косјерићу лемају неистомишљенике, Мого сам! Ал нисам мого!!! А да сам мого их па ђе би мени сад крај био, ма какав крај, ја бих садево њима одрађиво доста тога а они би ме тапшали и рекли : '' Браво Иво''!!! А ја би свршаво јер као веран кер довољно је да ме газде потапшу руком и баце коску да глођем. Е сад немам ни тапшање а како чујем оће и да ми коску одузму па Иване глођи ону ствар кад нећеш кувару чмар! Не кажем, мого сам... Па да сам само на себе навуко мајицу Вељових или Вучкових а имало је и Коштуничиних и отишо на тржни центар и поносно стао све са оним силним народом што су довезени аутобусима и који нису знали ко је Милијан Стојанић јер јебига нису ни из Милијановог места а јесу из исте странке сакупљени од паланке до паланке. Е тад да сам се ту нашо јој као би се сад ја снашо! Ма какви, мого сам да добијем неку функцију. А ја несрећа оћу да радим у државном медију уместо кад сам мого а нисам хтео да направим приватни радиЈо ( јо јо ефекат), сад би био главни даса. Ма извољево би на одбору СНС-а и нудио себе да упаднем у Надзорни одбор како би сјебо бре конкуренцију поштено и на правди Бога! Јес вала, тако би ја то урадио да сам мого а мого сам!
Ма какви да ја имам приватни радиЈо и шта' б ја радиЈо! Куко би и пљуво на конкуренцију уз општу опуштенцију. Сјебем неколико породица ко човек, они остану брез посла а ја добијем мало више пара од општинског буџета па нек се код мене и лупета. Изигравам новинара и обигравам око кулинара. До јуче сам волео Шекија а после Турковића да би се сладио Коштуњавим воћем и дошао жутим путем код чича Томине колибе! А у чича Томиној колиби кувар кува чарламу, музичар свира у тамбуру. Остали су као статисти у неком филму. Е да сам ја мого а мого сам ал нисам! Ко? Ма ја биК садево подриво и уљем доливо против конкуренције а на оној Фејсбук страници великим словима мирио народ, поручивао о љубави и вери о Богу! Мого сам то ја да могу ал не могу и да могу!
Ево сећам се да сам мого ћутати као заливен, идеалан и сливен у калуп општег шљама ал брате било би блама! Некако ми је покојни отац давно рекао : '' Сине, вода све пере осим образа''. А да то није реко их бре какво би ја професионално ђубре био! Ма зајебо би ове фићфириће од председника, ма који Гебелс, мала би он маца био за мене. Ал' отац ме зајеба па ме на време васпита и усади част, културу, поштење и чојство. А да је он знао какво време долази, ма пустио би ме на улицу да се васпитавам као данашњи кадрови општинских власти! Ма купио би пет диплома и био мега гега факултетски човек - кадар.
Да сам ја шћео и мого сам ал нисам, садево би ти ја сео на фотељу претходно погазивши једно неколико њих живих, ма газио би све редом и ломио кичме само да седнем и пред медијима изигравам добрицу и поштењачну. Ал јееебига не поњек воље да биднем таки!
А сећам се да сам мого бити напредњак ал јебе ме то што је напред било напред а никако напред да бидне од позади, ал шташ' кад данашње напред креће од дупета ( од позади)!
Их да сам ја био напредњак и приватник па ја би се за време избора сит напрећиво иза лажних имена на мејловима, фејсбук страницама, ма мого сам да заслужим поЈена ко хијена! Мого сам ал нисам! Јебига! Ма мого сам садево заједно са факторима да упандрчим на ревер веЛку златну значку странке и шеткам тротоарима. Мого сам ал нисам и ко ме јебе кад сам таки! Мого сам ја и да ћутим, гутам говна онако савијен и кад загустим власт да хвалим ко навјен али јебига, оћу ја да биднем достојанствена будала а сви знамо да данас то није ИН, ако ниси њихов ИН онда си ти највећи душманин. Мого сам мирно да клевећем брата, многима затворим врата али јок, ја залупио факторима све улазе и излазе па сад оће да ми сруше кућу. Е нека, нек ме сјебу кад не знам да се улизујем. А мого сам ја ал јебига нисам...
Замисли сад мене како седим на састанку одбора странке, па мислим да сам неко и нешто а ћутим и дижем руку вешто. Јооој па да сам се кандидовао за изборе, сигурно би победио за мене Вучић. Е јеботе а мого сам да бирам. Мого сам да будем Вељов и Војин а победио би за мене Александар . Стварно сам наиван биЈо. Кандидујем се за одборника и уместо моје слике метну лепог уснатог Вучића. Куд ћеш лепше и лакше победе, али јок ја оћу да пишам уз ветар па сад ми прете у етар ( оће да га угасе) ;) ''.
И кад се пренух из мисли, схватих да је добро што сам мого а нисам а мого сам...
31.10.2013.г.
Па се ја мало замислим и у себи кажем:
'' Могао сам бити цар ал' ко да кувару лиже чмар! Живео бих мирно и тихо само по некад да дулим кару оном музичару, ал брате не могу ти ја то па макар брез посла осто! Остајте тамо а ја вамо, па да се ко људим цимамо. Не окрећи се ЈА стиже мрачна демократија...
Но, сад без риме да се изразим изразито изражајно! Могао сам ја да гледам оне неке довежене из пичке материне када ондаК носаше Вучића, мајице, пикслице, оловке и качкете. Мого сам и да седим и гледам заједно са Новосрбијанцима, ДССовцима и Напредњацима како момци са Косова равна и тјеком наше велелепне домовине по Косјерићу лемају неистомишљенике, Мого сам! Ал нисам мого!!! А да сам мого их па ђе би мени сад крај био, ма какав крај, ја бих садево њима одрађиво доста тога а они би ме тапшали и рекли : '' Браво Иво''!!! А ја би свршаво јер као веран кер довољно је да ме газде потапшу руком и баце коску да глођем. Е сад немам ни тапшање а како чујем оће и да ми коску одузму па Иване глођи ону ствар кад нећеш кувару чмар! Не кажем, мого сам... Па да сам само на себе навуко мајицу Вељових или Вучкових а имало је и Коштуничиних и отишо на тржни центар и поносно стао све са оним силним народом што су довезени аутобусима и који нису знали ко је Милијан Стојанић јер јебига нису ни из Милијановог места а јесу из исте странке сакупљени од паланке до паланке. Е тад да сам се ту нашо јој као би се сад ја снашо! Ма какви, мого сам да добијем неку функцију. А ја несрећа оћу да радим у државном медију уместо кад сам мого а нисам хтео да направим приватни радиЈо ( јо јо ефекат), сад би био главни даса. Ма извољево би на одбору СНС-а и нудио себе да упаднем у Надзорни одбор како би сјебо бре конкуренцију поштено и на правди Бога! Јес вала, тако би ја то урадио да сам мого а мого сам!
Ма какви да ја имам приватни радиЈо и шта' б ја радиЈо! Куко би и пљуво на конкуренцију уз општу опуштенцију. Сјебем неколико породица ко човек, они остану брез посла а ја добијем мало више пара од општинског буџета па нек се код мене и лупета. Изигравам новинара и обигравам око кулинара. До јуче сам волео Шекија а после Турковића да би се сладио Коштуњавим воћем и дошао жутим путем код чича Томине колибе! А у чича Томиној колиби кувар кува чарламу, музичар свира у тамбуру. Остали су као статисти у неком филму. Е да сам ја мого а мого сам ал нисам! Ко? Ма ја биК садево подриво и уљем доливо против конкуренције а на оној Фејсбук страници великим словима мирио народ, поручивао о љубави и вери о Богу! Мого сам то ја да могу ал не могу и да могу!
Ево сећам се да сам мого ћутати као заливен, идеалан и сливен у калуп општег шљама ал брате било би блама! Некако ми је покојни отац давно рекао : '' Сине, вода све пере осим образа''. А да то није реко их бре какво би ја професионално ђубре био! Ма зајебо би ове фићфириће од председника, ма који Гебелс, мала би он маца био за мене. Ал' отац ме зајеба па ме на време васпита и усади част, културу, поштење и чојство. А да је он знао какво време долази, ма пустио би ме на улицу да се васпитавам као данашњи кадрови општинских власти! Ма купио би пет диплома и био мега гега факултетски човек - кадар.
Да сам ја шћео и мого сам ал нисам, садево би ти ја сео на фотељу претходно погазивши једно неколико њих живих, ма газио би све редом и ломио кичме само да седнем и пред медијима изигравам добрицу и поштењачну. Ал јееебига не поњек воље да биднем таки!
А сећам се да сам мого бити напредњак ал јебе ме то што је напред било напред а никако напред да бидне од позади, ал шташ' кад данашње напред креће од дупета ( од позади)!
Их да сам ја био напредњак и приватник па ја би се за време избора сит напрећиво иза лажних имена на мејловима, фејсбук страницама, ма мого сам да заслужим поЈена ко хијена! Мого сам ал нисам! Јебига! Ма мого сам садево заједно са факторима да упандрчим на ревер веЛку златну значку странке и шеткам тротоарима. Мого сам ал нисам и ко ме јебе кад сам таки! Мого сам ја и да ћутим, гутам говна онако савијен и кад загустим власт да хвалим ко навјен али јебига, оћу ја да биднем достојанствена будала а сви знамо да данас то није ИН, ако ниси њихов ИН онда си ти највећи душманин. Мого сам мирно да клевећем брата, многима затворим врата али јок, ја залупио факторима све улазе и излазе па сад оће да ми сруше кућу. Е нека, нек ме сјебу кад не знам да се улизујем. А мого сам ја ал јебига нисам...
Замисли сад мене како седим на састанку одбора странке, па мислим да сам неко и нешто а ћутим и дижем руку вешто. Јооој па да сам се кандидовао за изборе, сигурно би победио за мене Вучић. Е јеботе а мого сам да бирам. Мого сам да будем Вељов и Војин а победио би за мене Александар . Стварно сам наиван биЈо. Кандидујем се за одборника и уместо моје слике метну лепог уснатог Вучића. Куд ћеш лепше и лакше победе, али јок ја оћу да пишам уз ветар па сад ми прете у етар ( оће да га угасе) ;) ''.
И кад се пренух из мисли, схватих да је добро што сам мого а нисам а мого сам...
31.10.2013.г.
Коментари
Постави коментар