Све је јасно, све што пише само себе брише...

Објављујем јавно обраћање у оригиналу...

'' Поштовани,

У Српском покрету обнове сам преко 20 година. Заједно са остатком интелектуалне Србије, борила сам се деведесетих против режима Слободана Милошевића. Моја породица је тих година осетила на својој кожи тиранију и силу тадашњег режима због јавне борбе против исте. У СПО-у сам била тада, сада сам и бићу до краја живота. Нисам била прелетач, нисам никада мењала партијску књижицу због неких бенефиција, па чак и када је брод тонуо, а знамо ко први бежи и ко остаје до краја. Поново је наш брод на мору, и очигледно је да га се већина плаши, а не видим разлог за то када упорно причају и пропагирају да смо небитни и да једва постојимо.
Општински одбор Српског покрета обнове из Косјерића, на чијем сам челу, је скуп људи који су увек били у првим редовима када је за то требало имати петљу. Баш као такви, увек смо имали одличан резултат на локалу, као и дела иза себе која су довела до великог прилива младих активиста у наше редове, које бих слободно могла, уз сво поштовање према старијима, упоредити са свима нама који смо добијали пендреке, кријући лепили плакате, удисали сузавац и били исмевани са свих страна тадашње режимске машинерије. Од врха странке смо увек имали апсолутну аутономију и пуну подршку за све што радимо. Враћали смо константно добрим резултатима. Ти резултати су довели до тога да ме странка у којој сам од почетка бављења политиком, странка од које нисам ништа очекивала заузврат, у тренутку када је била најјача, осим слободе и боље будућности своје као и остале деце, странка уз коју сам остала и када је било најтеже, странка која се последњих година поново враћа у политички свет Србије све озбиљније и то са новим младим и успешним кадровима, и странка која цео свој век прича исту причу и тежи истом циљу - "Модерна Србија у ЕУ", награди и предложи за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије. Тај позив не би дошао да иза мене нису људи који су свих ових година од ОО СПО Косјерић направили озбиљну причу, приволели многе младе људе да се укључе и наставе тамо где ћемо ми једном стати, и створили један од најјачих општинских одбора Српског покрета обнове у Србији.
Од свих њих сам добила пуну подршку за прихватање ове части и велике обавезе. Избори су пред нама, не желим ништа да обећавам, али у случају мог проласка на место народног посланика у скупштини Србије, покушаћу свим силама да помогнем нашем граду колико год то буде могуће. Свој мандат не бих желела да потрошим на седење у клупи и дизање руке. Подсетила бих Вас да је иза мене 13 година управљања Домом здравља "Димитрије Питовић", и уз све људе који су ми у том периоду несебично помагали, мислим да сам доста тога урадила. Не бих желела да набрајам сва признања из тог периода, јер свако из Косјерића зна и ко сам, и шта и како сам радила тих 13 година, као и како сам се понашала сво то време. Најважније ми је то да свакога могу да погледам у очи без скретања погледа.
Ово сам напоменула јер ме ваљда то квалификује као особу која ће све покушати да би нешто урадила и да иза ње остане нешто што може да се види, а не само празне речи.
Па тако, понављам још једном, у случају проласка све ћу бити само не неко ко ће седети, примати плату и гласати како се каже. Тај суд оставимо за крај мандата, а у случају да га и не буде, настављамо тамо где смо стали. У Косјерићу смо опозиција, имамо своје ставове од којих не одступамо и радимо на томе да Косјерић буде град младих и задовољних. Имамо чланство иза себе и све више и више нових младих људи, на које сам посебно поносна, јер су они заиста наша будућност.
Политиком не треба да се бави онај ко није у стању да прихвати критику, онај ко ће се љутити после сваке, и онај ко није способан да прими сав притисак на себе. Зато бих апеловала да све негативне коментаре о мом мандату, који нисам ни добила, а изазвао је толику буру, адресирате искључиво на моје име, као и каснији суд о мом делању. Косјерић је мали град, сви се знамо, а ваљда знате да сам увек распложена да са свима попричам и помогнем.

С поштовањем,
председник ОО СПО Косјерић,
др Љиљана Косорић''

[caption id="attachment_1467" align="aligncenter" width="500"] У свему га видиш![/caption]

Драги грађани, чланови СПО-а, верујем да Љиља Косорић ово из срца пише, али без обзира колико је сви ми ценили, због ње не треба гласати оне који вам загорчавају живот од како су дошли на власт! Ово није глас за Љиљу Косорић, ово је глас за Александра Вучића, оног што спашава људе по Фекетићу и пола Србије му се смеје због медијске комичне рекламе. Глас који мислите да дајете Љиљани Косорић је глас и снага за СНС! Не гледајте кроз ову причу Љиљану Косорић, овде се дају гласови Александру Вучићу и ником другом више...

Љиља каже да није била прелетач, признајем није... Није ни морала, све је то радио Вук Драшковић који је био против Милошевића па је ушао у Владу истог, па је после био у Коалицији са Новом Србијом, па ДСС-ом, па ДС-ом, па ЛДП-ом и на крају сад са СНС-ом. Лидер странке прелете уздуж и попреко и све се то правда неком политиком. На жалост, лидери вазда прелећу из коалиције у коалицију, а чланови у већини случајева морају да се повијају њиховим одлукама. Такве ствари су довеле СПО до пропасти.

Ја се добро сећам колико је породица Косорић била огорчена на понашање оних бахатих активиста СНС-а који су правили и њима велике проблеме. Зар је вреднији мандат посланика у влади таквих од свега што смо проживели онда? Какав је то сад политички преокрет? За мене је ово капитулација поноса, образа и става! Ја овде не желим да Љиљу увредим, али за мене и многе људе који смо се прегањали онда са оним удбашима је увреда да неко тражи од нас да гласамо неког који ће да седне у заједничку власт Александра Вучића! И ту нема даље приче, оправдања. Господо, све ми је јасно и све ово што пише само себе брише...

А сада видим и челници Нове Србије вас подржавају исти они који су вас проглашавали лажовима и оптуживали Мира Косорића да је изазивао инцидент у мотел Извору. Ти Новосрби су се смејали батињању ваших младих активиста. Шта све нису писали о вама и против вас. Да ли је то вредно свега господо из врха? Ако сте ви капитулирали у храбрости, идеалима, ставовима, то не мора да значи да други морају јер странка није обавеза, она се заснива на добровољном чланству а не на војну обавезу...

Приватно поштујем докторку Љиљану Косорић, у политици само могу да кажем, да не могу гласати њу јер то није глас њој већ АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ!

Са поштовањем Иван Стефановић онај који је заједно са вама био када су хорде батинаша јурили вас по граду, када је стајао  са својим људима у вашу одбрану не тражећи ништа али очекујући бар мало поноса и достојанства...