Ето... Тако би то било...

Кад би тебе некад нешто негде одвело од мене, био бих ти као онај стари радио апарт искључен из струје... Када би те некад нешто и неко одвео од мене био бих ти као јападна страна брда где вечити мрак влада а зиме се не топе... Када би то било ја бих ти љубави остао затечен као у леденом добу у једном трагичном изразу лица онако смрзнут са тачкицама леда које се нижу низ образе...

Када би то било не дај Боже, потонуо бих негде на пучини таме у дно океана и седео бих међу коралима и осталим немим бићима... Када би се ти неким случајем откачила као брод од обале а обала био ја, остао бих сам самцит на острву туге где нема дуге, нема птица, нема ничег а свега има! Тако би то било...

А да не би тако било, држи ме чврсто, ма нек боли, ма и дах ако треба зустави загрљајем, само ме не пуштај... Смисао уз тебе даје ми време, даје ми снагу...

Ето... Тако би то било...



Иван Стефановић 16.2.2014.г.