Поплава

И удари дажд! Излише се реке носећи све оно што смо несавесно бацали у њих. Сада то ђубре носи све пред собом, мостове, мостиће. Не смемо кривити реке, ми смо једини кривци. Гуме, флаше, канте, кршеви од кола плутају овом поплавом и заустављају се на мостовима и праве брану. Вода прави огромно оптерећење због тога и долази до пуцања. За овакве ситуације једино је крив човек!

[caption id="attachment_2023" align="aligncenter" width="500"] Косјерић 14.5.2014.
фото: Иван Стефановић[/caption]

Сваки пут од сада када баците неко ђубре по обалама река и потока знајте да правите и учествујете у катастрофи која се деси кад тад! Шта треба још да се деси да би сви ми научили важну лекцију понашања у свом окружењу?

Чудимо се овој катастрофи! Јао забога милог одакле ово ђубре силно? Понашамо се као да смо пали са крушке. Немарни према природи добијамо то што и заслужујемо. Надам се да ће народ извући неку поуку на свим овом данашњим дешавањима...

[caption id="attachment_2024" align="aligncenter" width="500"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Јуче смо били посматрачи ове природне атракције, данас смо забринути и када видиш да се вода не шали ухвати те нека језа низ леђа... Вода надире, све оно што човек гради и душу кида како би стекао може једна водена стихија да однесе. Морамо се запитати где смо и чему смо посветили живот? Највише ме плаши та неслога, ћутање народа. Да ли ће нас ово тргнути из апатије? Време је да се покренемо и једне друге помажемо. Доста смо се отуђивали једни од других...

[caption id="attachment_2025" align="aligncenter" width="500"] Скрапеж јутрос у 06 часова...
Фото: Иван Стефановић[/caption]

 

Природа када реши да се очисти од свега она не гледа ко је ко и где се налази. Ко заправу њу гледа од нас. Нико!

Надам се да ћемо добро проћи у овој алармантној ситуацији. Надам се да ћемо само извући поуку без последица. Никоме сада није лако. Тешко је народу по селима. Помоћ тешко долази до њих. Нама у центру града Скрапеж прети опасност да сва вода просто преплави град. Неке фабрике су под водом. Струје нестаје па и комуникација теже иде. Налазим се у редакцији Радио Косјерића, телефон је усијан. Нон стоп смо на терену. Људима смо постали неопходна информација о дешавању и трудимо се да што боље допремо до свих места како би народ био информисан о свему... Још једна потврда колико је значајно да мала локална средина има свој професионални радио где раде новинари свој посао како треба. Забава не помаже када је овакво стање у нашој средини... Мислим да сам био јасан...

15.5.2014.г. Иван Стефановић