Фотографска прича...

Било је то време када смо навијали сатове... Ракета чувена и то руска. Продавали се ти мали ручни сатови у некадашњој књижари где је сада '' Веритас ''. Тада сам добио на поклон и свој први фотоапарат, чувена '' Смена 8 ''. Купиш филм и ставиш у апарат, намоташ једном и сликаш. Е сад, није постојала аутоматика, морао си да научиш колико бленда да буде отворена, која брзина отварања и наравно на овом апарату ниси имао никакво помагало да изоштриш кадар већ си се ослањао на оне мале сличице код објектива. Неколико филмова сам испуцао и једва имао 3 фоткре да ваљају, касније сам стекао праксу па је било све мање лоших фотки...



Још као клинац сам заволео фотографисање. После Смене 8 добијам од ујака Владимира Петровића '' Зорки 4 ''. Их, то је био робустан апарат, металик боје, имао је ону чувену мрљу уз помоћ које изоштриш слику. То је за мене била премија, не морам више одокативно да оштрим, сада само нанишаним и шкљоц! Тај апарат имао је могућност да мењаш објективе. Их колико је само направио сјајних фотки...



После њега имао сам комплет '' Зенит'' апарата. Објектив 50мм, па телескопски објектив од 1000мм.



Е касније купујем апарат најозбиљнији икада '' Минолту '' од Микија Јевтовића. А после '' Никон ''.Ту сам се зауставио јер сам после набавио још по неке објективе... А онда су дошли у мој свет дигиталци.

Први дигиталац био је неки мали Сонијев од 3,2 пиксела... Данас мобилни телефони имају веће пикселе... Било је фасцинантно да сликаш и видиш одмах учинак. Брзо сам продао тај апарат и купио Фуџијев дигиталац који и дан данас ради. Има објектив од 300мм и 6,3 пиксела. Но, време је учинило своје па је време да се скупљају новци и купи нешто ново и професионално...

Тајне фотографисања научио сам највише од мајстора фотографије Сада Рамчевића. Показао ми је разне трикове. Сликање муње по ноћи, предиспозиције, углови итд. Временом сам стекао велико искуство. Данас дању и поред велике меморије на фотоапарату ја сликам одмерено као да је ту филм присутан па се штеди. Остала та навика од некада. Наравно, пуно неких трикова научио сам и од Бранка Остојића - ђице... То су људи који нису љубоморно чували своје знање, делили су га и ја сам им вечито захвалан.

Многи мисле да је фотографисање просто. Пуно њих живи у заблуди да су мобилни телефони раме уз раме са фотоапаратима. Мобилни имају лепе слике ( неки модели ) али ви сте са њима ограничени. Они немају оптички зум, немају пуне пикселе ( густину тачки које чине слику ). И када смо код пиксела, многи купују оне мале фотиће са што више мегапиксела. Сликају они тако своје друштво и свашта нешто са неких 20 мегапиксела да би то убацили у компјутер и убацили на Фејсбук а слике тада буду 800 х 600. Шта ће вам толики пиксели? Уреду је да то користе професионалци како би секли кадрове и имали величину добру и оштру, али вама који на крају смањујете слику на 1,2 мегапиксела није ми јасно због чега купујете од 20 пиксела апарат? Многи мисле : '' што више мегапиксела - бољи апарат ''. То је потпуна неистина! Пиксели су величина дигиталне фотографије. Квалитет фотоапарата гледа се објективом а не мегапикселима.

Ајмо сад полако...

14 мегапиксела даје величину фотографије од 4288 x 3216мм. То вам је просто речено четири метра са три метра. Не знам дал' штампају толике фото албуме :)

Дигитални зум је бескористан. Његове слике су коцкасте и немају оштрину. Оптички зум је ствар физичке природе где ви манулено изоштрите кадар и он буде онакав какав јесте без икаквих аномалија на слици.

Дакле решили смо мистерију пиксела...

И док сам вам ја све ово написао, ускоро са нестрпљењем чекам нову машину за фотографисање. Понашам се ко дете кад треба да добије нову играчку. А када дође нови фотић, то значи да ћу бити веома активан. Морам сликати разне пределе. Бицикл се већ подмазује, опрема се спрема. Фотографисање је здраво, скида килограме, подстиче креативност и уживање...

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=DccT85smlgY&w=560&h=315]