Звиждук у осам...

Док су јуче Томиславу Николићу звиждали на Косову, Александар Вучић у Обреновцу латио се посла. Прва лопата малтера постављена је у темељ. Медији су имали посла на обе стране. Један је стајао на Газиместану гутајући кнедле прошлости а други је лопатао за телевизију.

Наставља се овај ријалити звани '' Напредно '' ...

Јуче смо обележили Видовдан, данас настављамо по старом, понижено и поражено...  Више нема јунака, нема вођа, нема слоге, нема идеала... Сада смо маса људи у оквирима државе Србије. Чак нам је и јуначка историја постала досадна. Прихватамо је хладно и незаинтересовано.

Млади људи су постали огорчени. Једни испољавају енергију на трибинама, други на скуповима а трећи чекају нешто... Николић их јуче гледа чкиљаво са оним климањем главе као да хоће рећи: '' Нека, нека, кајаћете се ви што мене прозивате ''... Па шта ли је мислио? Да ће му љубити стопе? Запосли их председниче, дај им светлу будућност. Мани се демагогије и говора. Лепо ти је Вучић утурио врућ кромпир. Док се ти презнајаш и бламираш он у Обреновцу поставља камен темљац. Разуме се човек и у грађевинске радове. Ја сам фасциниран Вучићем. Он бре све зна... Разуме се у научне радове, специјалац који спашава по снегу и по води, вешт са лопатом... Не би ме изненадило да један дан прође поред моје куће на оном смећару и помаже комуналцима...



Све је више огорчене омладине. Мука им је од свега. Матори им кажу: '' нерадници једни''... А шта и где да раде? Где су нова радна места? Каква је будућност младих људи без запослења? Са чим да граде своје животе? Са пензијама родитеља? Понижени су многи млади људи самим тим што су се учланили у странке очекујући посао.  Гледам овде ове младе људе који су се учланили у СНС. Неки су добили посао али над главом им вија она стидљива срамота коју крију осмехом.

Не виђам више надмене напредњаке. Спласнули су као и сва обећања која прогуташе током свих ових кампања.

Највише су се ућутали они који су добили функције. Били су неиздрживи ватреним говорима. А кад су добили положаје, положили су реторику ... Сад живе са већим платама, неким привилегијама и надају се да ће потрајати мандат ове власти...

А ви чланови странки? Где сте? Шта има? Шта нема?

Ви мукице моје једете и даље најјефтиније варијанте доручка, ручка и вечере... Нећете на море, нећете ни купити неке ствари које сте маштали приликом предизборне кампање. Нема ничег. Сва обећања политичара пала су у воду. И даље живите онако како сте живели.

А функционери? Где су? Шта има? Шта нема?

Ено их возају се све са дневницама. Имају свега. Немају само вас који сте им веровали. Али то њих није ни брига...

За Мислионик Иван Стефановић