Острво спаса

У очима других можда сам ја бродоломник који је нашао спас на острву њеног срца. И јесам! Признајем да сам пловио морима и пркосио таласима све док ме нису поломили...  Онда сам плутао по тамним дубинама равнодушно посматрајући морске псе и ајкуле како круже око мене. Можда сам хтео и да ме раскомадају. Не сећам се...



И онако мокар, ритав као што сваки бродоломник изгледа избачен на њену обалу угледао сам те очи. Тај поглед као да је упалио у струју неки стари апарат у погон. Осетио сам наду и буђење живота. Острво спаса у сред океана пружило ми је нови живот. Стизали су чамци разни и нудили ми да отпловим. Све сам их одбио. Зашто напуштати острво које ти је васкрсло смисао живота? Рекао сам чамцима да траже на другом месту бродоломнике који ће са њима пловити...

Од оног поцепаног у ритама човека, ово острво спаса изградило је човека који сија оним даровима које је добио од Бога рођењем. То је смисао свега. Имати своје острво које ти свом снагом дува у једра како би ти ходао достојно живота. И тако...

Моје острво чувам у том неком делу океана а ја повремено се појавим у порукама које уредно шаљем у боцама. У свакој поруци пише да сам добро...

Иван Стефановић