Зањела ме светла спонзорскога града...

У старту да вам кажем, ово су моји лични утисци о синошњем изласку у град. Немам намеру никог да подценим или узвисим. Ово је мој лични осврт и утисци...

Ајде! Не буди смор, идемо мало у град. Бла, бла, бла и бла...

ОДОХ!

Прво што сам успео у намери је да одемо у '' БРЕЗУ '' кафић. Пушта се фина музика, познати људи, лепа тераса и куд ћеш лепше да попијеш пивце уз Партибрејкерсе? А онда сви би да иду и виде шта има негде и неђе! И ајде, ваља да се види па коме се свиди. Концерт Маринка Роквића је био блага катастрофа. Лепо човек пева, музика фина ал' нема ко да гледа. Но, брига њега за то! Плаћен му је наступ од спонзора...

Идемо даље...

Кад прошеташ главном улицом упаднеш у пакао буке! То се не зна часног реда ко пева а ко зева! Са једне стране бију делије са транге франге туц-туц, а са друге стране нека певаљка упорно пева Лепу Брену. А негде из неког ћошка промаља се нека музика и као да је у питању неки певач ал' то је немогуће дефинисати. Стали ми испод шатре кафића '' Боинг'', на моје велико задовољство, конобара нигде па смо отишли! Искрено речено, као да сам био на '' Метаљци ''. Има људи, ма то ври! Али брате Мурате то моје уши заиста нису могле да поднесу. Синти свира сајзер! Семплови они јефтини где имитирају бубањ, гитару, бас и сл. Хвала Богу па смо отишли... Можда бих добио фрас!

А онда глас разума!

Где год да смо ишли враћали смо се у Брезу! Као да нам је тај кафић био носач авиона, полетимо па слетимо и опет тако...

И тако ми лутамо по граду... Евоцирамо успомене. Некад је по граду било море људи! Еј! То се није могло проћи улицом. Сада... Све је постало пепео и дим од како си срећо ...

И онда ајмо ГОРАМО, доста смо били ДОЉАМО!

Код Божовића кафића ништа нарочито, само смо са улице пропратили пар фаца и отишли даље... А онда неко рече ајмо у '' Оле''! Ајмо! А онда на улазу ти лик тражи 100 динара! Наравно, зауставио сам екипу из принципа и отишли смо даље. Зашта бре 100 динара??? За неку ексклузиву? Ма дааај бре!  Немам ништа против Олеа, чак напротив, али то наплаћивање улаза је дегутантно и просто ти подцењује интелект. 100 динара је ништа! Али зашта га дајем? За кафану на Балкану? Ма дааај брее! НЕ ДАМ И ТАЧКА!!!

А онда лутасмо по граду и неко рече ајмо у кафану '' ЈЕСЕН ''! Ајмо! А тамо... Јесен у мом сокаку... Три човека свирају! Контрабас - гитара и хармоника! Питомо, лепо, ма не можеш да поверујеш... Мој пријатељ Лапчо као да пева на увце све са његовим колегама. Нема драња, нема фалша, нема дрнде - мрнде... Мерак бато!

Еј, три човека стоје и свирају! Чудо Божије! Нема један да седи и производи из електронске кутије цео оркестар. Да ми је неко причао да ћу наићи на мераклук и севдах у Косјерићу ја бих се вероватно смејао, али нађох... И свака част! Е ту бих дао 100 динара за улаз! Али, улаз је слободан а садржај пребогат. Молим лепо!

И на крају одосмо опет у Брезу. У Брезином сокаку у оном мраку наводи нас глас Џонија Штулића. ''Тешко време за маторе, пријатељу мој...'' Седесмо и одсомо! Три је сата иза поноћи. Треба устати рано и тренирати ма колико носио терет зевзечења...

Резиме...

Жалосно је колико смо пали у свему. Немамо финансија, немамо креација, немамо бре ништа. Чекамо да нам спонзори уделе забаву! И то какву забаву? Сиротињску бато! А само се питам колико ће нас коштати спонзор? Дал' један парк или оба? Дал' онај мост или тржни центар? Како су ове власти бедне кренуле да просе, ускоро ће нам споменик Антонија Косјера бити бачен и туриће спонзоре...  Још се хвале спонзорима! АЛО СПОНЗОРУШЕ на фотељама, немој да вам падне на памет да опет делите народно приватницима! Дајте им вашу дедовину...

Све у свему нема на чему...

За Мислионик Иван Стефановић 12.7.2014.г.