Нема више Арт кампа али нема ни свега осталог...
Прошли Арт камп у Косјерићу био је бледа сенка старе славе. Организација је била некако неприметна. И не сећам се прошлог међународног кампа који је ето дванаест година сваког лета спајао свет са Косјерићем. Ево ове године га нема и неће ни бити...
[caption id="attachment_2284" align="aligncenter" width="390"]
Art kamp[/caption]
Шта је проблем?
Једни говоре да нема пара, други да народ неће бесплатно да прими младе из иностранства на боравак а трећи већ ни ја сам не знам шта говоре... Ја ипак мислим да је дошло до замора материјала. Нестало је ентузијазма у људима који су то водили и организовали. Мада имам утисак да није имао ко да наследи вођство... У сваком случају Арт кампа више нема...
Не треба ништа да вас чуди, Косјерић полако диже руке од свега. Креативна снага овог места је годинама убијана игнорисањем разних власти. На жалост све се врти око престижа и пара, нигде љубави према нечему што се воли...
Што се тиче Арт кампа памтим заиста дивну сарадњу још кад сам тих година био директор радија. Било је веома занимљивих сусрета, догађања. На жалост то нам је што нам је...
Од ове данашње актуелне власти немојте очекивати никакву креативност јер они то не поседују у себи. Неки су је имали али политика им је то давно убила у срцу. Не уздајте се више у политичаре, не уздајте се више у буџет општине. Заврните рукаве, закључајте у подруме сујете и сложите се бар ви млади око једне ствари а то је оснивање једног правог '' Креативног центра ''. Никако не дозволите да иза вас стоји странка, општина или Титан цементара ( и сл. спонзори). Чим такви пипну чисту воду она ће се умитити. Чим је присутан спонзор ту је присутна и борба да неко буде шеф а шеф очекује паре или платицу а онај ко даје шефу паре зна и да условљава...
Некада давно Косјерић је био град спорта ( данас је то вештачка творевина), музике, зезања и дружења. Спонзори тих окупљања били су џепарци... Свирке су биле спонтане код такси парка око жалосне врбе, било је једно двадесетак младих са гитарама и по које пивце. На полигону играла се кошарка, фудбалица, неки су радили на оним справама разне вежбе, а деца су трчала. Ни динара није трошено, нису тада били потребни никакви пројекти, процене. Свако ћоше овог града имао је своју креативну радионицу разних генерација и друштванцади.
Данас да би се окупили вама требају некаква светла, расвете, просторије, састаници и сл. Ви млади постали сте несвесни политичари. Где су деца у вама? Верујте ми, ја дете у мени чувам ко зеницу ока свога. Да ми није тих дечјих радости ја бих давно постао маторац који се препустио колотечини умирања у појам. Брзо одустајете од свега. Смарачина вам је зауздала немирни дух, знатижељу, циљеве, идоле... Поклекнули сте пред изазовима. Изокренули су вам ови матори свет својим себичним животима.
Некако још верујем у младе људе да ће се пробудити. Тренутно су стегнути разним стегама попут извештачених појмова и поимања живота. Зависе од мишљења руље, срамота их да буду своји. Ум им је везан за скупоцене лимарије на четири точка. Дечаци се облаче пицкасто и лицкасто, негују се као примадоне, бирају шта ће обући, проводе време за огледалом. Девојке су опседнуте изгледом, сопственим гузицама које су у њиховим очима вазда велике. Еј, клинке од 13 година позирају на Фејсбуку као за Плебој! А спорт је постао бизнис, сви би да буду звезде и да зарађују милионе. А игра? Нема је, протерана је из свих пора свести.
Нама није било важно да ли имамо добре бицикле, била је битна вожња! Баш нас брига дал Миле има 18 брзина на бајсу док Ђура воза понику... Девојке су се освајале шармом, довитљивошћу, кола имо ил'немо ствар је какав си ти лик кад проговориш...
Не желим сад овде да вам попујем како смо ми некад били цареви а ви сте сад пихтије. Не! Ви можете и боље од свих нас, али сада стагнирате и то се види из авиона. Ваше активости су кладионица, кафић, базен а у суштини нема оног између немира који вас тера да се интересујете за свашта нешто.
Ви сада изађете у град у поноћ, кафане вам затворе до један или три сата. Морате да се нарокате брзински како би вам било лепо јер сте свесни да је јако досадно по свим каванама, кафићима и клубовима. Али не ствара атмосферу кавана, ни кафеџија, ви сте ти који то можете...
За Мислионик Чика Иван Стефановић ;)
24.7.2014.г.
[caption id="attachment_2284" align="aligncenter" width="390"]
Art kamp[/caption]Шта је проблем?
Једни говоре да нема пара, други да народ неће бесплатно да прими младе из иностранства на боравак а трећи већ ни ја сам не знам шта говоре... Ја ипак мислим да је дошло до замора материјала. Нестало је ентузијазма у људима који су то водили и организовали. Мада имам утисак да није имао ко да наследи вођство... У сваком случају Арт кампа више нема...
Не треба ништа да вас чуди, Косјерић полако диже руке од свега. Креативна снага овог места је годинама убијана игнорисањем разних власти. На жалост све се врти око престижа и пара, нигде љубави према нечему што се воли...
Што се тиче Арт кампа памтим заиста дивну сарадњу још кад сам тих година био директор радија. Било је веома занимљивих сусрета, догађања. На жалост то нам је што нам је...
Од ове данашње актуелне власти немојте очекивати никакву креативност јер они то не поседују у себи. Неки су је имали али политика им је то давно убила у срцу. Не уздајте се више у политичаре, не уздајте се више у буџет општине. Заврните рукаве, закључајте у подруме сујете и сложите се бар ви млади око једне ствари а то је оснивање једног правог '' Креативног центра ''. Никако не дозволите да иза вас стоји странка, општина или Титан цементара ( и сл. спонзори). Чим такви пипну чисту воду она ће се умитити. Чим је присутан спонзор ту је присутна и борба да неко буде шеф а шеф очекује паре или платицу а онај ко даје шефу паре зна и да условљава...
Некада давно Косјерић је био град спорта ( данас је то вештачка творевина), музике, зезања и дружења. Спонзори тих окупљања били су џепарци... Свирке су биле спонтане код такси парка око жалосне врбе, било је једно двадесетак младих са гитарама и по које пивце. На полигону играла се кошарка, фудбалица, неки су радили на оним справама разне вежбе, а деца су трчала. Ни динара није трошено, нису тада били потребни никакви пројекти, процене. Свако ћоше овог града имао је своју креативну радионицу разних генерација и друштванцади.
Данас да би се окупили вама требају некаква светла, расвете, просторије, састаници и сл. Ви млади постали сте несвесни политичари. Где су деца у вама? Верујте ми, ја дете у мени чувам ко зеницу ока свога. Да ми није тих дечјих радости ја бих давно постао маторац који се препустио колотечини умирања у појам. Брзо одустајете од свега. Смарачина вам је зауздала немирни дух, знатижељу, циљеве, идоле... Поклекнули сте пред изазовима. Изокренули су вам ови матори свет својим себичним животима.
Некако још верујем у младе људе да ће се пробудити. Тренутно су стегнути разним стегама попут извештачених појмова и поимања живота. Зависе од мишљења руље, срамота их да буду своји. Ум им је везан за скупоцене лимарије на четири точка. Дечаци се облаче пицкасто и лицкасто, негују се као примадоне, бирају шта ће обући, проводе време за огледалом. Девојке су опседнуте изгледом, сопственим гузицама које су у њиховим очима вазда велике. Еј, клинке од 13 година позирају на Фејсбуку као за Плебој! А спорт је постао бизнис, сви би да буду звезде и да зарађују милионе. А игра? Нема је, протерана је из свих пора свести.
Нама није било важно да ли имамо добре бицикле, била је битна вожња! Баш нас брига дал Миле има 18 брзина на бајсу док Ђура воза понику... Девојке су се освајале шармом, довитљивошћу, кола имо ил'немо ствар је какав си ти лик кад проговориш...
Не желим сад овде да вам попујем како смо ми некад били цареви а ви сте сад пихтије. Не! Ви можете и боље од свих нас, али сада стагнирате и то се види из авиона. Ваше активости су кладионица, кафић, базен а у суштини нема оног између немира који вас тера да се интересујете за свашта нешто.
Ви сада изађете у град у поноћ, кафане вам затворе до један или три сата. Морате да се нарокате брзински како би вам било лепо јер сте свесни да је јако досадно по свим каванама, кафићима и клубовима. Али не ствара атмосферу кавана, ни кафеџија, ви сте ти који то можете...
За Мислионик Чика Иван Стефановић ;)
24.7.2014.г.
Коментари
Постави коментар