ТВ НОВЧАНИК

Протеклих десетак дана избегавао сам телевизије, дневну штампу. Морам вам рећи да је било јако пријатно. Но, ту идилу увек замуте свакодневнице живота. Одласци у продавницу, плаћање рачуна, рате за кредит и сл. Медији ми не требају да бих видео учинке неке власти. Целу политику једне владе Србије можеш да сагледаш у новчанику.

То што се Вучић виђа са Меркеловом, са Путином и бла, бла, бла, просто ме заболе она ствар ( да просте пуританци). У мом новчанику следеће су вести и то свакодневне...

Динар не вреди ништа, тотално је балдисао и душа му је у носу. Све је скупо! Кад платиш све дажбине оно што ти остане а мало остане треба са тим и да живиш до краја месеца... Одеш у продавницу и схватиш да су две црвене ( 2000 дин.) отишле на пола кесе. А црвених ти је мало остало до идуће плате. Ок, ајде ево престаћу да вечерам, таман добро за линију а и уштедећу одвајајући од уста. Када схватиш да заправо то ништа не мења, да сва твоја уштеда од прескакања вечере не може да ти приушти ништа вредно кренеш у размишљање дал' да прескочим и доручак? Али доктори кажу да је то најважнији оброк. Ручак треба јер цео дан радиш па са чим да издржиш ако не једеш. Значи ова влада тера те да гладујеш и самим тим срљаш у нездрав живот. Ова влада сукоби се са медицином! У кафану не идем, свео сам пушење на пола пакле дневно! Не путујем! Одмор проводим кући...

Још сам ја неожењен па ето, тешко а сад се питам како ли је мученим родитељима? Дал' они виде у својим новчаницима учинак владе Србије? Како то да Вучић има толику подршку? Сви га воле! Немају леба да једу ал га воле! Почео сам да схватам да се народ претворио у садо - мазо нацију. Ужива док га муче!

Са оваквим животом где немаш ништа осећаш се као у кућном притвору. Нама не требају оне наруквице на нози, нама су уграђени празни новчаници који нас спутавају да одемо из вароши!

Када се човеку одузме слободно и креативно време он постаје нико и ништа! Једна празна боца са ногама и рукама која иде на посао, дође кући нешто као ратка, заспи и опет оде на посао и тако једно деценију. Прави је празник постао већини кад се некако скупе новци и оде до Пожеге а луксуз је пут Косјерић - Београд!

Неки дан сам купио књигу на трафици од 400 динара! Неки иза мене су ме гледали као задњег лудака! Нашта ја трошим паре? Ма ко да сам чуо њихове мисли. Молим Бога да ми потраје овај компјутер којег купих пре 3 године. Сад да купим нови је немогућа мисија.

И док гледам Вучића како прича на телевизијама просто ми дође да пљунем ТВ екран ал' не могу, кад ћу купити нов? Одакле знам да се неће покварити а колико сам огорчен, можда би га пљувачком и разбио.

А у Косјерићу од петка почињеу '' Чобански дани ''. Море мрш' бре! Немам пара да седнем негде ко човек са друштвом и попијем пиво ладно! А и кад схватим колико ће да звекну цене па просто нећу да идем из принципа бре! Кафеџије кад надувају цене имаш утисак да си негде у Паризу у неком ексклузивном ресторану. А биртија ко биртија. Далеко је паметније да одем у дисконт са друштвом, купимо гајбу пива и одемо негде и зајебавамо се до миле воље. Овако би нас једна тура пића коштала гајбу у неком кафићу. А да је влада Србије способна, можда би нам био гушт да трошимо паре у кафани. Можда би и кафеџије за ића имали нормалне цене?

Ајд' нек прођу и ови '' Чобански дани '' и традиционално хвалисање свих председника општине да су били најбољи! А мој новчаник већ 10 година говори да су све гори и гори!

Баш јутрос гледах најновији вести са ТВ НОВЧАНИКА, катастрофа! Никад горих вести... Економија у расулу, нећу путовати, временске непогоде. Дакле још једна стагнација!

За Мислионик Иван Стефановић

9.7.2014.г.

Коментари