Мој мали експеримент звани ФБ

Јутрос будим се, упалим телефон а онда почиње серијал идентификација за смс. Погледам и нађем се у чуду...

97 порука са Вордпреса и све кодови да укуцам како бих се улоговао на Мислионик. Схватим да је неко ноћас био баш упоран да уђе на блог. 

Интересантно да је било различитих ИП адреса. Али је још интересантније колико су ти неки били заправо глупи. Већ на првом покушају видели су да им треба код који се шаље на мој број телефона. И они су наставили... 

Но, навикао сам на ове ситуације па се више и не жигам... Ако и успеју да униште Мислионик а шта ја ту могу... Живот иде даље ;)

Јуче сам одлучио да деактивирам Фејсбук налог. Хоћу да видим да ли сам забраздио. Да ли сам постао зависник. 

Анализираћу сваки дан без њега! За сада ми не смета, чак сам и заборавио да сам га угасио. Но, дуг је дан па ако налети чежња мораћу да се ухватим у коштац са њом. Разлог овог личног експеримента је и презасићеност Фејсбуком. Наједном осетио сам да ми смета, да ме замара. Желим да се удаљим од ове друштвене мреже на неко време. Фејсбук је огледало друштвеног стања ове државе. Идемо из крајности у крајност. Једни величају морал, други величају права животиња. трећи би да ратују кроз веру али не вером него оружјем, четврти се боре за хуманост па што више лајкова најме Фејс даје неки цент тим неким... И све то иде у недоглед...

Наједном су ми се смучили призори девојчица које имају 13, 14,15, 16,17 година. Сликају се мученице као за плејбој. Еј, ја ту децу познајем па ме буде срамота што сам угледао слике. Пуће усне, заузимају позе тако да им се истуре гузице евентуално сисе. Еј! Па докле је ово друштво догурало?  Шта раде родитељи? 

Наједном се сакупило толико негативности да сам и сам постао негативан. Нема шта да се фолирам али једно време постао сам заједљив. Да не би неко ни крив ни дужан налетео на мене таквог, ја сам деактивирао налог. Лепо мени, лепо и другима. 

Живело се и пре без друштвених мрежа. Те мреже биле су стварне, зависиле су од договора, евентуално преко фиксног телефона. Били смо људи који се друже, зезају, стварају. Седели смо једни поред других и када нам је било лепо и када нам је било тешко. Сада се то своди на смајлиће и лајкиће... 

Надам се да ћу успети у овом експерименту. Желим да се потпуно удаљим од друштвених мрежа. Уједно ћу видети неке друге ствари које ми је заклањао Фејс. 

Мислионик ће редовно објављивати текстове, па ко жели да чита може преко Гугла да га пронађе. 

Све вас поздрављам.

Иван Стефановић 15.8.2014.г.