Туристичка депонија звана Косјерић

Данас сам пошао бициклом мало у природу. И кренем према цементари са намером да зађем преко реке. Прво да вам кажем да су поплаве и кише уништиле њиве и шуме. Све је толико влажно да просто тонеш у земљу. Но, земља ће се исушити и све ће то природа уредити али оно што изгледа нема лека је људски фактор! 

На сваком ћошку ђубре! Намаш где ни да заузмеш кадар за фотографисање од кеса, џакова, гума и сл. 

[caption id="attachment_2388" align="alignnone" width="660"] Стравичан призор људског немара![/caption]

И ови призори су дуж обале реке Скрапеж. На сваком кораку висе пластике и наша нарав. Заврљачи отпад у поток! То је наша култура и неписменост. Да знамо колико је ово штетно по све нас можда би били другачији. И ово је прича о старијима, зрелим личностима који би требали да буду пример младима а онда одеш до спортског полигона и затекнеш васпитање старијих...

Прво погледајте како изгледа лепо ово месташце за седење и дружење...

[caption id="attachment_2391" align="alignnone" width="600"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Лепо за око нема шта! Али ово је само вешт угао да се избегне стварност. Око ове печурке затекао сам толико ђубрета да ја немам речи. Ево сада серије фотки само око ове печурке. 

Слика говори више од 1000 речи...

Дођу тако дрипци увече, пију као друже се а заправо урлају, ломе и остављају своје кућно васпитање. Шта човек да каже за овакве младе људе који остављају иза себе продукте својих личности? А какав им пример пружају старији? Па видели смо и првим сликама. 

Град Косјерић и његова околина су толико прљави да је срамота да се зовемо туристичко место! 

Ако се не дозовемо памети и не почнемо да се понашамо као људи онда не треба да очекујемо ни да нас природа поштује...

За Мислионик Иван Стефановић