ОТВОРЕНО ПИСМО КОШАРКАШКОМ КЛУБУ „ЦРНОКОСА“ - КОСЈЕРИЋ

Спортском директору клуба

 ПРЕДМЕТ: Скромна запажања везано за књигу

                     Скакавци са Црнокосе

 

 

            Када сам једанпут чуо да ће изаћи књига о КК „Црнокоса“, истински сам се обрадовао. Имајући искуства на том плану, у жељи да помогнем, постављао сам питање, више пута, на више места, како да књигу прочитам пре него што штампање буде готово, са жељом да добронамерно укажем на неке евентуалне исправке, у циљу да се, нешто што осећам да је и део мога живота, евентуално побољша, да се дотера до максимума.

            То питање постављао сам Жику Ђорђевићу, Саши Пашићу, Лучи, Миливоју Никићу, Зорану Милићу, Секулићу, као и Пејићу, аутору књиге, али на моју жалост, нисам добио задовољавајући одговор, или је било само ћутање. Пејић ми није желео дати текст док му се претходно не исплати новац за рад. А ови у Црнокоси нису знали кад ће наћи паре. Кад су се ваљда нашле паре, мене су заборавили.

            Немам разлога да се љутим на Пејића, али на неког из управе клуба можда имам.

Обраћам се Спортском директору зато што имам његов мејл, па писмо могу послати и посредно. Сад је мода слати отворена писма том и том.

            Увек се питам да ли до оваквих неспоразума уопште долази случајно, или ја не умем да се зауставим кад је то потребно, а увек тежим да добронамерно на нешто укажем, ако има потребе да се штогод поправи на боље. Ако је то предуслов да се  дофинансира мој предлог и у томе сам спреман да дам и свој допринос. Потражим помоћ од још некога кад препознам да је то у ширем интересу. 

            Када сам угледао књигу са тако непристојним фотографијама прошла ме воља за било каквим коментарима, а поготову жеља да је имам. Не бих смео никоме да је препоручим, а не дај Боже да је неком поклоним. Отац Милутин је једну, на моје очи,  поклонио мом пријатељу оцу Јовану Марковићу из Чачка, после утакмице Црнокоса - Борац у Косјерићу. Нека, знам где је.

 

         Недавно се указа прилика да књигу видим поново, са мање емоција. Узео сам је од пријатеља да је прочитам, и вратићу је за који дан. Сад сам поново љут на самога себе.

 

1. Гледам прочитану књигу и размишљам. Нису само фотографије као бр. 1 узрок мога нерасположења. И сам фотограф Гица, сигуран сам, нема жељу да погледа себе у књизи. А можете ли тек да замислите шта би било са његовом радњом да слику таквог квалитета да некој од његових муштерија. Има ту и нечег још, што ми сигурно не би замерили, а казао бих:

 

2. Негде на почетку, не могу сад да тражим, а запазио сам важан детаљ. Кад се у некој реченици помену, онако овлаш, без потенцирања, да наше играче неко прозва скакавцима. То је мислим врло важно. То је тачка на којој треба исконструисати кратку причу, која заслужује бар пола стране, са одговарајућим насловом и своје место у садржају. До тог датума у књизи не треба помињати реч скакавац.

То исто важи и за оног аутора знака скакаваца што данас живи у Словенији.

Можда сам ја могао написати те причице.

 

3. Верујем да је потребно стилизовати цео текст. Са квадратићем или кругом у боји, на листу у коме се наводе догађања клуба у некој од година. Потребно је истим редоследом за целу књигу представити утакмице ако су: такмичарске, или куп, или пријатељске, или турнири и слично, а те ознаке представити на почетку књиге у легенди.

 

4. Када се у књизи помињу играчи, примећујем да и ту има шароликости у њиховом представљању. Неко се помиње са именом и презименом, а неко само са надимком. Обзиром да би ово требала да буде што боља и прецизније представљена књига, сматрам да је играча или функционера из управе и слично, увек потребно представити пуним именом и презименом и надимком, ако га има.

 

5. На почетку књиге, из бетон лиге, представљени су резултати утакмица, али нема табеле. Она може лако да се уради. То је потребно, како због једнообразности, тако и због боље прегледности такмичења. Без обзира каквог. Испод такве табеле, ако је потребно, може се дати допунско објашњење.

 

6. Испод бројних слика постоји генерални наслов. Верујем да је у поднаслову потребно дописати почетно слово имена, презиме играча и годину. (нпр: стоје, чуче). Ако то није могуће у неком редоследу потребно је навести само презимена играча са слике и годину.

 

7. Посебно место, са посебним листом, са информацијом о настанку и евиденцијом у садржају, уз одговарајућу фотографију заслужује навијачка група „Багра“, о којој у књизи нема ништа.

 

8. У Одељку срце на терену, или бисери Косјерића, нема Санела Мукановића, Маројевића, Пилчевића, па Бирчевића. Он је једини репрезентативац Србије који је играо у Црнокоси.  Недостаје, или нема посебног осврта на  Жарка Белића, па Марка Ђуровића. Он је био играч нашег малог клуба А лиге!.....

 

9. Шта је са пионирима, младим снагама, будућности Црнокосе. Талентима од којих се очекују бољи резултати од досадашњих генерација. Уверен сам да они постоје због ове Црнокосе о којој се сад пише. Постоје и постижу завидне резултате. То је и одличан подстицај за омасовљење спорта код нас. Треба радити на томе да се ово негује.

 

10. Нема Драгана Вујадиновића, председника општине у време уласка КК „Црнокоса“ у А лигу, који се својски ангажовао да се благовремено уради реконструкција хале, како би се могло одиграти првенство по новим правилима такмичења, а колико знам ангажовао се и да додатно, ван општинског буџета, обезбеди вид помоћи код спонзора.

 

11. Није на адекватан начин представљен ни актуелни председник општине, у години у којој је издата књига, од кога се такође очекује финансијска помоћ клубу, како из средстава буџета, тако и ван њега, и који то може да учини.

12. У поглављу Пријатељи клуба, или реч стручњака, било је потребно, поред њиховог имена навести што краћу биографију, Нпр: Код Мише Лакића шта он представља у кошарци, одакле је, да читалац има увид у избор личности.

 

13. На крају књиге представљен је хаос фотографија у боји. Потребно је такође навести одговарајуће податке испод тих слика, како би читалац имао потпунију информацију о приказаном.

 

14. Верујем да је потребно додати коју фотографију старе хале, споља и унутра са неком од утакмица А лиге и навести период од када су до када одиграване утакмице у њој.

 

15. По истој логици, ако би се разматрала могућност новог издања књиге, предлажем поднасловов, (Од бетона до Супер лиге). Обухватити и Супер лигу.

Потребно је у књигу додати и неколико фотографија нове хале, споља и унутра, са неком од тих утакмица. Мислим да није неозбиљно навести и да су захваљујући КК Црнокоси, и њеним резултатима - уласком у А лигу,  општински руководиоци били у прилици да издејствују нову халу, што треба поштовати.

 

16. Захваљујући кошаркашком клубу, вршећи дугогодишње ТВ преносе на регионалној телевизији ЛАВ, кошарка је додатно добила на важности, и интересовању већег броја гледалаца Златиборског округа, а тиме и на значају општина Косјерић.

 

17. Уколико би се радило ново издање књиге, моје мишљење би било да се задржи формат постојеће.

 

18. Нисам био у прилици да видим другу књигу са овом тематиком и другим аутором, што би свакако било пожељно, и добро искуство. Верујем да би се могла наћи још која идеја за побољшање књиге.

 

19. И на крају, као и на почетку, нејасно ми је зашто иза књиге не стоји кошаркашки клуб Црнокоса, коме упућујем писмо, него приватна штампарија из Пожеге. Али све једно. И још горе. На ове моје примедбе, ако су оправдане, нека падне одговорност на издавача књиге, што верујем да му прави анти рекламу. Да сам знао да питам својевремено Зорана Недељковића, да прочитам књигу пре штампе и да добронамерно помогнем мом клубу, ја би то учинио. Али, и не знам тог Зорана.

 

С поштовањем

 Архитекта, Андрија Марковић

Ужице јула 2014. године