Први дан без Фејсбука ( прича у наставцима )

Дакле...

Јуче у 22 часа сам деактивирао Фејсбук профил. Наравно, не заувек али чисто да видим да ли сам заиста зависник о ову друштвену мрежу. Пошто је сада тачно 22 часа, ево и да поделим са вама запажања...

Јутро:

Кафа... Имам обичај да изађем напоље без обзира какво је време или годишње доба. Увек пијем прву јутарњу кафу напољу. Нема везе ако је напољу -20 степени или пљушти киша. Ја стојим испод настрешнице која није баш велика али то је неки мој ритуал. Обично је било да после кафице упалим компјутер. Овог јутра то нисам урадио. Иначе устајем у 06 : 00 часова увек. Касније сам се само јавио пријатељу преко Скајпа и објаснио му мој експеримент да не би паничио шта би самном.  Негде око 11 часова осетио сам неку празнину. Ухватио сам себе како не знам шта ћу са собом. Хватао сам се неколико пута за телефон. Наравно брзо сам ту мисао одагнао од себе. А хтео сам да инсталирам на андроид фејсбук као чисто да видим има ли каквих порука. Убрзо сам схватио да ја трошим време.

За Фејсбуком обично комуницирам са људима преко порука, објављујем постове и некад се ухватим у замку расправки. Не осетим време, а оно пролети. Данас сам изгубио неких 45 минута седећи и ништа не радећи. Када сам се тргао из тог неког психичког стања, схватио сам да имам милион ствари које су занимљиве. Свирао сам гитару, певушио неке песмице. Провежбао сам мада ми је то обавезан део дана без обзира на овај експеримент. Написао сам текст за Мислионик. Прошетао мало по ливадици. Фоткао птичице које долазе по храну и којима остављам редовно оброке од мешане хране ( пшеница, просо, грашак, сунцокрет итд.). Све у свему провео сам време продуктивно и опуштајуће. Спремао сам се за посао. Фејсбук није победио!

Од 14 часова сам на послу, носим свој преносни рачунар. Мислио сам да ћу доћи у искушење, радим сам у смени, све сам припремио како би програм текао по својој шеми. Онда сам кренуо да радим  обраду песама које после компресујем у Мр3. Толико сам се занео у обради звука да нисам ни приметио да је прошло 4 сата. Скувао сам кафицу, одмарао очи посматрајући околину кроз прозор спрата. Ни једном нисам осетио жељу да активирам Фејсбук.

Ево седим за рачунаром, куцам овај текст и схватам колико је заправо Фејсбук једна велика смицалица која се увуче у свест и држи је приковану у виртуелном свету. Лепо је то када ми окачимо своје фотке, људи их лајкују. Лепо је да дискутујемо о неким темама. Свестан сам да уз помоћ Фејсбука далеко лакше промовишем свој рад у многим занимањима. Али, свестан сам да кад год проведем више времена за Фејсбуком, постајем негативан, безвољан, стичем утисак да сам нешто као урадио корисно а заправо сам пропустио много више реалних благодати.

Интернет је нужно зло! Фејсбук је у суштини једино користан да људи виде шта и чиме се бавите. Али Фејсбук је само виртуелни свет или лажна слика глобалног села. Ви када угасите Фејсбук, сва лица нестају а та лица су сличице које ми стављамо на профил. Изађете из просторије и затичете ваше укућане са којима причате, планирате послове, зезате се и сл. На улицу изађете и јавите се комшијама. На послу радите и сарађујете са колегама. На тренингу сте са својим ученицима или тренером. Читав један низ живог света наилазите само од куће до продавнице. Доживљавате га свим чулима. На Фејсбуку није тако и никада неће бити.

Ако су људи на Фејсбуку једно а у реалном свету друго то је класично бежање од стварности. Ипак, у животу си онај који хода, прича, ради, гради, креира, воли, тугује, радује се.  Свака виртуелна лаж разних пријатеља по друштвеним мрежама је заправо лагање самог себе. Могу ја да ставим слику како сам на мору, и пуно вас ћу обманути. Али шта ја заправо радим? Седим у кући, за вас сам на мору а кад угасим комп  моје једино море је туш кабина а плажа купатилске плочице.

И на крају, без обзира колико је Фејсбук лош, он може да буде и добра страна ако се користи разумно и искрено. Само да поновим:

Када се компјутер угаси на улицу, посао носите само своје лице и сопствена дела.

Иван Стефановић 22: 22 часа