Медијско додворивање...

Све је више људи који ми се обраћају за помоћ... Желе да отворе душу и зборе о неправди која их стишће са свих страна. Немају коме да се обрате, нико не жели да прича јавно о проблемима. Данас сам имао сусрет са човеком коме је поплава однела све... Уморног лица, разочараног погледа испричао ми је укратко шта му се све дешавало. Не живи у својој кући. Обраћао се многима и ништа... Напоменуо ми је и колико је било похлепе и колико су пружане помоћи онима којима то није ни требало...  За који дан срешћемо се да ми исприча све... Каже ми: '' Ти ћеш једини објавити истину ''... Не могу вам описати колико је мени било тешко и тужно када је данас истина постала шугава ствар у свим медијима и новинарству... Ни сам не знам колико ћу издржати са свим овим писањима јер враг не спава, власт смишља разне цаке и подвале...

Новинари су постали ликови који чувају своја радна места и плате. Прате се само политичари а живот грађана нико више не жели да прати и о томе прича... Када би медији почели више снимати животе народа програм не би био толико оптимистичан као кад се снимају политичари. Народ не може да допре до медија, политичари држе све под контролом.

Када сте задњи пут чули негде прилог који се бави народом који живи бедно и негодује на власт? Мислим на територији општине Косјерић? Нема их! Медији су заплашени и сами себе цензуришу. Народ би имао пуно тога да каже али ко сме да то објави? Новинари беже од таквих тема као да су шугаве. Битно је да ми чујемо председника општине који ће да наручи новинара кад му се прохте и онда ће у диктафон да прича шта пожели без икаквих неугодних питања. Човек има потпуну неспутаност. Он је власник медија и новинар је ту да му климара главом и поставља фина и ушушкана питања која његовом егу пријају... То је истина и не желим да вас лажем. Мене је срамота као човека који је толике године у медијима...

Чега се ми више плашимо? Коме се више клањамо и коме се више додворујемо? Зар онима који гасе медије? Зар онима који прогоне новинаре? Зар онима који у име демократије цензуришу све што се може цензурисати? Зашто се приватизују медији? Па да би политичари имали своје радио и телевизијске станице. То је јасно и нема ту шта више да се прича...

[caption id="attachment_2491" align="aligncenter" width="580"] Типично данашње новинарство...[/caption]

Због чега новинари штеде председника и његове сараднике? Нигде правих питања и ускочица, нико се не бави конкретно темама везаних за економију, пољопривреду, законе и сл. Само се оде са диктафоном и потури испред уста председника који меље и меље од небулоза до психоза! Нико од новинара да упадне у реч и каже није тако, зар нисте рекли дугачије? Не! Ћути се и снима да би се после то једноставно пустило у програм без икаквог смисла. Жао ми је што ја немам могућност да будем саговорник са председником. Не би се тако понашао ноншалантно са конкретним и поткованим питањима. Не би могао да ме заврће измишљеним причама и сл.

Док се новинари и даље подвлаче и увлаче у гузице политичара надајући се да ће они то ценити, идуће године многе колеге изгубиће посао. Ја сам свестан да ћу изгубити посао. Биће ми тешко у скоријој будућности али се не плашим ни сутрашњице а ни ових политичара који су дошли из доње сплачињарнице.  Пред Богом сам такав какав јесам и трудим се да будем бољи колико сам у моћи сопствене воље. Када изгубим посао захваљујући политичарима и њиховој похлепи биће ми драго што их нисам штедео не мржњом већ истином... Моје једино оружје је истина! Данас носити бреме истине је заиста тешко и мучно али ако је сви напустимо како ћемо се икада извући из лажи?

За Мислионик Иван Стефановић