Шта би ја реко о себи неком тамо?
Ових дана смишљам и размишљам шта би могао да радим, који би посао радио кад идуће године останем без радног места...
Сада сви траже мотивационо писмо и свашта нешто... Чиста будалаштина ал'шта се ту ,може?
Шта бих могао да наведем о себи када бих конкурисао за неки посао?
Од 1992.г. радим аудио инжењеринг ( то се сад тако зове), дакле радим на обради звука. Креатор сам многих радијских емисија, реклама и џинглова до шпица... Радим аудио обраду од Sound Forgea до мноштва дргих програма за аудио обраду. Нисам био лењ па сам се посветио и видео обради од монтаже видео прилога до снимања неколико документарних филмова. Баратам камером, обрађујем све могуђе видео ефекте... Собзиром да од малих ногу носам фотоапарат, бавим се фотографијом и њеном обрадом. Радим и дизајнирам разне ствари у Корелу. У принципу све ми се везује за рачунар па сам временом савладао и сервисирање хардвера и софтвера. Није се имало пара за сервисе па једноставно сам се посветио учењу да сам поправим кварове. Просто нисам желео да ми неко узима новац на нечему што могу и сам да научим. Први сусрет са Виндовсом имао сам у ери деведесетпетице касније ишло је то редом, '98, '2000, па '' XP '', да би сад радио са седмицом. Да се не бих ограничавао само на Виндовсу научио сам да радим и са разним верзијама оперативног система '' Linux ''. Појавом интернета брзо сам ушао у свет виртуелне комуникације...
[caption id="attachment_2528" align="aligncenter" width="300"]
Студио Радио Косјерића[/caption]
Непрестано сам истраживао разне правце делатности. Радио сам и као радијски водитељ програма, спикер а и као главни и одговорни уредник програма око шест година. Велико искуство и непроцењиве вредности стекао сам у својој матичној кући '' Радио Косјерића ''. На жалост држава нема више потребу за нама...
Опробао сам се у многим стварима у животу. Једноставно било би ми јако досадно да се само бавим једним правцем. Свирам гитару, имао сам безброј свирки, пишем песме и креирам музику. Но, рок музика у Србији је сада на ниским гранама па од тога једино имамо вајде када се окупи друштво.
Борилачким вештинама бавим се од како знам за себе. Мајстор - инструктор сам Винг Чун кунг фу стила. На стотине ученика прошло је кроз моју школу. Подучавам младе људе и примитивним вештинама које се данас сврставају у '' Survival '' . Поседујем велико знање у познавању лековитог биља и сличних ствари везаних за преживљавање у природи. Како ствари стоје те вештине ће бити јако значајне собзиром какво нам време долази...
Завршио сам и машинску школу у Косјерићу, био сам приморан на то. Моји планови били су да учим у Загребу јер сам тамо имао ујака а уједно сам тренирао у чувеној Југословенској Кунг Фу школи код Славка Трунтића. Но, Југославија се распаде, братство зарати са јединством и ја немадох куд па у машинску школу коју сам органски мрзео... Другу солуцију нисам имао јер смо тада били на финансијској егзистенцији...
Био сам и у политичким водама али то је моја највећа грешка у животу! То је период кога се искрено стидим, био сам млад и наиван, желео сам да мењам свет на боље али то је стварно немогуће јер у политици се само гледа интерес. Упаднеш у тај систем и дуго времена ти треба да се избавиш из те мреже... Нагледао сам се свега и свачега. Данас је још горе...
Једна од мојих фотографија на National Geographic (кликни на овај линк)
Био сам уважаван док сам радио за једну страну а док би ме друга срозавала. Данас сам неутралан што се тиче политике. Критикујем сваку власт у нади да ћу бар мало утицати на њу како би нам било боље. Креирао сам блог '' Мислионик '' који је превазишао сва моја очекивања. Нисам слутио да ће постати толико популаран и посећен. Тај мој новинарски подухват продукт је игнорисања многих власти и одузимања микрофона где сам од доласка ДС-а на власт просто забрањен а ови садашњи су наставили ту доктрину. Моја потреба за писањем родила је '' Мислионик '' који ми је донео велику мржњу политичара. Но, шта им ја могу, ја их не мрзим и поред силног зла које су ми нанели и наносе...
У току живота створио сам свој кинески зид који ме до неке мере штити и чува приватност.
Скоро сам имао хаварију на веш машини. Мајстор процени да је тај део 5000 динара а ја на интернету видим да је 2500 динара. Не будем лењ па га наручим и сам заменим. Јој како сам био поносан на себе :) После сам променио на истој машини и четкице за мотор и још неке делове. Машина ради а ја сам уштедео паре.
Узгред да напоменам да се бавим од раног детињства гајењем голубова или тачније Српског високо летача. Колекционар сам грамофонских плоча, волим све што млади воле ;) Радим и Шиатсу масажу али све мање јер то је рударски посао. Манијакално читам књиге и поседујем велику литературу из разних праваца. Тренутно пишем књигу о вештини борења. Основао сам сопствени Кунг Фу стил креиран дугогодишњим искуством у пракси. Промовисао сам безброј клубова у борилачким вештинама широм Србије. Радио сам и неколико политичких кампања ( то и није за похвалу ал'ајде сад), помагао и помажем младе људе афирмишући их у свему што има неког смисла у животу.
[caption id="attachment_2529" align="aligncenter" width="300"]
Зимска обука у преживљавању...[/caption]
Нешто сам вероватно и заборавио. Шта ћу, године узимају маха ;)
Ово би била као нека моја самопрепорука. Али то сам написао чисто да себе проанализирам, посла ја овде у Косјерићу сигурно нећу имати јер сам политички неподобна персона. А шта ја бре знам поред силних политичких кадрова? Да се не лажемо, долазе тешка искушења преживљавања. Надам се неком бољем животу али поред овакве политике у Србији нада је кремирана...
Иван Стефановић
Сада сви траже мотивационо писмо и свашта нешто... Чиста будалаштина ал'шта се ту ,може?
Шта бих могао да наведем о себи када бих конкурисао за неки посао?
Од 1992.г. радим аудио инжењеринг ( то се сад тако зове), дакле радим на обради звука. Креатор сам многих радијских емисија, реклама и џинглова до шпица... Радим аудио обраду од Sound Forgea до мноштва дргих програма за аудио обраду. Нисам био лењ па сам се посветио и видео обради од монтаже видео прилога до снимања неколико документарних филмова. Баратам камером, обрађујем све могуђе видео ефекте... Собзиром да од малих ногу носам фотоапарат, бавим се фотографијом и њеном обрадом. Радим и дизајнирам разне ствари у Корелу. У принципу све ми се везује за рачунар па сам временом савладао и сервисирање хардвера и софтвера. Није се имало пара за сервисе па једноставно сам се посветио учењу да сам поправим кварове. Просто нисам желео да ми неко узима новац на нечему што могу и сам да научим. Први сусрет са Виндовсом имао сам у ери деведесетпетице касније ишло је то редом, '98, '2000, па '' XP '', да би сад радио са седмицом. Да се не бих ограничавао само на Виндовсу научио сам да радим и са разним верзијама оперативног система '' Linux ''. Појавом интернета брзо сам ушао у свет виртуелне комуникације...
[caption id="attachment_2528" align="aligncenter" width="300"]
Студио Радио Косјерића[/caption]Непрестано сам истраживао разне правце делатности. Радио сам и као радијски водитељ програма, спикер а и као главни и одговорни уредник програма око шест година. Велико искуство и непроцењиве вредности стекао сам у својој матичној кући '' Радио Косјерића ''. На жалост држава нема више потребу за нама...
Опробао сам се у многим стварима у животу. Једноставно било би ми јако досадно да се само бавим једним правцем. Свирам гитару, имао сам безброј свирки, пишем песме и креирам музику. Но, рок музика у Србији је сада на ниским гранама па од тога једино имамо вајде када се окупи друштво.
Борилачким вештинама бавим се од како знам за себе. Мајстор - инструктор сам Винг Чун кунг фу стила. На стотине ученика прошло је кроз моју школу. Подучавам младе људе и примитивним вештинама које се данас сврставају у '' Survival '' . Поседујем велико знање у познавању лековитог биља и сличних ствари везаних за преживљавање у природи. Како ствари стоје те вештине ће бити јако значајне собзиром какво нам време долази...
Завршио сам и машинску школу у Косјерићу, био сам приморан на то. Моји планови били су да учим у Загребу јер сам тамо имао ујака а уједно сам тренирао у чувеној Југословенској Кунг Фу школи код Славка Трунтића. Но, Југославија се распаде, братство зарати са јединством и ја немадох куд па у машинску школу коју сам органски мрзео... Другу солуцију нисам имао јер смо тада били на финансијској егзистенцији...
Био сам и у политичким водама али то је моја највећа грешка у животу! То је период кога се искрено стидим, био сам млад и наиван, желео сам да мењам свет на боље али то је стварно немогуће јер у политици се само гледа интерес. Упаднеш у тај систем и дуго времена ти треба да се избавиш из те мреже... Нагледао сам се свега и свачега. Данас је још горе...
Једна од мојих фотографија на National Geographic (кликни на овај линк)
Био сам уважаван док сам радио за једну страну а док би ме друга срозавала. Данас сам неутралан што се тиче политике. Критикујем сваку власт у нади да ћу бар мало утицати на њу како би нам било боље. Креирао сам блог '' Мислионик '' који је превазишао сва моја очекивања. Нисам слутио да ће постати толико популаран и посећен. Тај мој новинарски подухват продукт је игнорисања многих власти и одузимања микрофона где сам од доласка ДС-а на власт просто забрањен а ови садашњи су наставили ту доктрину. Моја потреба за писањем родила је '' Мислионик '' који ми је донео велику мржњу политичара. Но, шта им ја могу, ја их не мрзим и поред силног зла које су ми нанели и наносе...
У току живота створио сам свој кинески зид који ме до неке мере штити и чува приватност.
Скоро сам имао хаварију на веш машини. Мајстор процени да је тај део 5000 динара а ја на интернету видим да је 2500 динара. Не будем лењ па га наручим и сам заменим. Јој како сам био поносан на себе :) После сам променио на истој машини и четкице за мотор и још неке делове. Машина ради а ја сам уштедео паре.
Узгред да напоменам да се бавим од раног детињства гајењем голубова или тачније Српског високо летача. Колекционар сам грамофонских плоча, волим све што млади воле ;) Радим и Шиатсу масажу али све мање јер то је рударски посао. Манијакално читам књиге и поседујем велику литературу из разних праваца. Тренутно пишем књигу о вештини борења. Основао сам сопствени Кунг Фу стил креиран дугогодишњим искуством у пракси. Промовисао сам безброј клубова у борилачким вештинама широм Србије. Радио сам и неколико политичких кампања ( то и није за похвалу ал'ајде сад), помагао и помажем младе људе афирмишући их у свему што има неког смисла у животу.
[caption id="attachment_2529" align="aligncenter" width="300"]
Зимска обука у преживљавању...[/caption]Нешто сам вероватно и заборавио. Шта ћу, године узимају маха ;)
Ово би била као нека моја самопрепорука. Али то сам написао чисто да себе проанализирам, посла ја овде у Косјерићу сигурно нећу имати јер сам политички неподобна персона. А шта ја бре знам поред силних политичких кадрова? Да се не лажемо, долазе тешка искушења преживљавања. Надам се неком бољем животу али поред овакве политике у Србији нада је кремирана...
Иван Стефановић
Коментари
Постави коментар