Опрости Чича...
Монархиста сам и поносим се тиме. Од деде Уроша имам само крв која тече у мени. Све су комунисти запалили. Био је честит човек, прешао Албанију, био родољуб а онда су га убили на превару комунисти. Драгојла ђеда убише комунисти преко немачке пушке. Другови партизани убију немца на мотору код Букова и оставе на путу. Скинули му чизме и отишли својим путем. А тада за једног немца убијало се 100 срба. Тако се и деси, стрељаше ми ђеда немци због пар чизама... Гледао сам годинама како се лицемерно окупљају комунисти на Буковима код споменика и држе потресне говоре. Гадили су ми се... Они су изазвали покољ и сваке године то користе као своју пропаганду...
Данас је Драгољуб Михаиловић или Чича Дража рехабилитован. Лепа вест... Али ту је некаква горчина. Њему не треба рехабилитација на папиру, он је пострадао као јунак и хришћанин. Бранио је своју отаџбину и веру. Поднео је хорде смрти, глад, лажи и пљувања. Изнео је чак и издају народа којег је бранио. Све то Чича Дража издржа и не одрече се Христа и своје отаџбине. Зато њему није потребна рехабилитација. Нама је потребна! Папир и суд земаљски је ништаван пред Божијим. Оног дана када ми као народ признамо грех свој и заблуду бићемо истог тренутка пред Богом рехабилитовани.
Шта смо ми очекивали од живота? Прихватили смо кратак рај од педесетак година који је добијен тако што смо поубијали сопствени народ ради превласти. Чаме гробнице недужних домаћина, верника по разним врзинама Србије. Убијали су их комунисти. На том крвавом рају јело се и пило. Отварале се фабрике, село се празнило. Над тим рајем све време вијала је батина. Братство и јединство засновано на диктаторском режиму било је велика лаж која је на крају показала своје лице крвавим ратом. Пакт са ђаволом да се један христолики народ духовно удаљи од Бога и своје честитости разним материјалним привилегијама, има данас погубне последице. Срби су се погубили јер су безимени, никако да се покају пред Богом. Све нам је већа мука јер то показује колико смо ми далеко од покајања. Не! Ми и даље жалимо за крвавим рајем...
Приче старијих како се некада путовало за Трст, па ишло на летовање, па се куповало, је доказ колика је то била превара. Дао сам ти народе да густираш и арчиш будућност будућих поколења. Нема више, потрошио си, уговор је истекао, сада је време да се то и наплати. Наплата је кренула од 1990.г. Од тада бауљамо по духовном мраку. Ми се нисмо везали за пламен, ми смо у сред тунела понели лампу без сијалице. За вас који не схватате поенту објаснићу. Само човек који истински верује у Бога везује се по тмини уз светло, они који негирају Бога или га мењају разним филозофијама које причају о равноправности и сл. Они носе лампу али та лампа нема сијалицу...
Дража Михаиловић сигурно се не би обрадовао да види данашње циркузанере који имитирају четнике из партизанских филмова. Постидео би се данашње Равне Горе. Шта да каже Чича кад би видео шатре и пијане забрађене ликове који тетурају и запишавају Равну Гору где леже многе кости часних родољуба? Шта би рекао да види вашар где се продаје све и свашта. Над костима родољуба срби праве тулум.
Све смо изопачили и превише застранили. Верници постају фанатици, неверници постају још већи неверници. Нигде да видиш оне праве вредности. Идемо из крајноси у крајност. А све то показује колико смо далеко од покајања.
Боже, опрости, не знамо шта радимо...
Данас је Драгољуб Михаиловић или Чича Дража рехабилитован. Лепа вест... Али ту је некаква горчина. Њему не треба рехабилитација на папиру, он је пострадао као јунак и хришћанин. Бранио је своју отаџбину и веру. Поднео је хорде смрти, глад, лажи и пљувања. Изнео је чак и издају народа којег је бранио. Све то Чича Дража издржа и не одрече се Христа и своје отаџбине. Зато њему није потребна рехабилитација. Нама је потребна! Папир и суд земаљски је ништаван пред Божијим. Оног дана када ми као народ признамо грех свој и заблуду бићемо истог тренутка пред Богом рехабилитовани.
Шта смо ми очекивали од живота? Прихватили смо кратак рај од педесетак година који је добијен тако што смо поубијали сопствени народ ради превласти. Чаме гробнице недужних домаћина, верника по разним врзинама Србије. Убијали су их комунисти. На том крвавом рају јело се и пило. Отварале се фабрике, село се празнило. Над тим рајем све време вијала је батина. Братство и јединство засновано на диктаторском режиму било је велика лаж која је на крају показала своје лице крвавим ратом. Пакт са ђаволом да се један христолики народ духовно удаљи од Бога и своје честитости разним материјалним привилегијама, има данас погубне последице. Срби су се погубили јер су безимени, никако да се покају пред Богом. Све нам је већа мука јер то показује колико смо ми далеко од покајања. Не! Ми и даље жалимо за крвавим рајем...
Приче старијих како се некада путовало за Трст, па ишло на летовање, па се куповало, је доказ колика је то била превара. Дао сам ти народе да густираш и арчиш будућност будућих поколења. Нема више, потрошио си, уговор је истекао, сада је време да се то и наплати. Наплата је кренула од 1990.г. Од тада бауљамо по духовном мраку. Ми се нисмо везали за пламен, ми смо у сред тунела понели лампу без сијалице. За вас који не схватате поенту објаснићу. Само човек који истински верује у Бога везује се по тмини уз светло, они који негирају Бога или га мењају разним филозофијама које причају о равноправности и сл. Они носе лампу али та лампа нема сијалицу...
Дража Михаиловић сигурно се не би обрадовао да види данашње циркузанере који имитирају четнике из партизанских филмова. Постидео би се данашње Равне Горе. Шта да каже Чича кад би видео шатре и пијане забрађене ликове који тетурају и запишавају Равну Гору где леже многе кости часних родољуба? Шта би рекао да види вашар где се продаје све и свашта. Над костима родољуба срби праве тулум.
Све смо изопачили и превише застранили. Верници постају фанатици, неверници постају још већи неверници. Нигде да видиш оне праве вредности. Идемо из крајноси у крајност. А све то показује колико смо далеко од покајања.
Боже, опрости, не знамо шта радимо...
Коментари
Постави коментар