Чобани-ЈАД-а

Разумем ја да се манифестација Чобански дани у Косјерићу морају рекламирати и да је ово још један у низу покушаја спашавања нечег што неминовно иде ка крају...

Да би манифестација Чобански дани заживела прво се морају поправити ствари опште културе и вратити у свест људи традиција. Данас живимо у свету преживљавања, опстанка за голи живот и никоме више није стало до било каквих културних догађаја. И ови Чобански дани проћи ће на жалост као и сваки вашар. Мало вина, мало дима уз тамо неке традиционалне догађаје који ће протећи са мало пажње. То је сурова стварност. Општина Косјерић јењава, спала је на формалну свакодневницу. Они што ће зарадити неку цркавицу берући малине код газда потрошиће у кафани на пиће јер у принципу какав имамо живот остаје ти само да се налетваш.

Чобански дани су изгубили драж, душу и смисао у времену где видиш како општина има све више умрлих, све мање рођених. Перспективе нема на помолу, привреда је мртва, културе више нема ( осим ако баш мора ), а традиција шта то беше? Весници пролећа су Висибабе а весници Чобанијаде у Косјерићу су крпљење рупа по вароши. Изгледа да су Чобански дани једини повод власти да се закрпе рупе по целом граду ( не баш целом ал' ајде ).

Ако бих кренуо на манифестацију морао бих да имам пара јер где ћеш на  свирку неку без пара? Пара нема, а искрено нешто ми се не дају паре за дупло веће цене само зато што је вашар проглашен за манифестацију.  Бацати паре на нешто што руку на срце и није нешто било би сулудо. Људи састављају крај са крајем и пишти им се за Чобанским данима. Прошетаће да мало виде света и збивања али све је то само посматрање. Све се то заборави сутрадан. Некадашњи Чобански дани били су вредни пажње, о њима се причало данима и данас се препричава. Ко се сећа задњих 10 манифестација? Искрено речено слабо је шта било вредно пажње да би заузимали простор меморије.

Дивим се упорности људи који покушавају ове године да оставе у животу Чобанијаду али бесмислено је правити нешто у вароши а било је на брду Град. Парадокс Чобанских дана је да се одржавају на асфлату док само име веже место где су се чувале овце и живео неки сасвим другачији живот.

Луна парк је ћушнут негде тамо у ћошче као нужно зло, мостића нема да би људи прелазили као некада. Опет, бар су те мучене рупе закрпљене док мостић остаје само у сећањима.

По овој слици човек би рекао да смо богати, ситуирани и да живимо као мали цареви. Али то су само слике које треба да навуку оне који не живе овде. Ми који живимо ово све изгледа као пародија живота. Ове малине у руци крваво се одржавају, прети им град, суша, поплаве. Берачи уз мале зараде прже се на сунцу али морају да то раде како би  имали мало пара. Све је ово лепо на слици али стварност говори сасвим другу причу на жалост...

Ја лично ћу се потрудити да минимално присуствујем овој '' манифестацији ''. Искрено речено никад је нисам нешто готивио од како је смештена у варош. Некада је била права церемонија одласка на брдо Град. Млади људи су ишли да кампују, деца су имала авантуру путовања аутомобилима са родитељима. Сам амбијент брда Град је величанствен док је варош амбијент свакодневнице опстанка.

У сваком случају желим вам леп провод ма како то изгледало чудно у ова времена...