Фото прича наше Косјере ;)
Свакодневница нам промиче у детаљима, данима их крадем од заборава како би у фотографијама ти тренутци живели вечно...
[caption id="attachment_7675" align="alignnone" width="960"]
Кад се роди идеја ваља се кренути и у њену реализацију...[/caption]
[caption id="attachment_7677" align="alignnone" width="960"]
Пре сваке приче ваља попити и кафу. Некад се то млело ручно без вакум паквања и нападних реклама. Кафа је окупљала људе и била неки вид светковине комшилука...[/caption]
[caption id="attachment_7680" align="alignnone" width="960"]
Роде стигле у Косјерић, свиле гнездно на оџаку топлане... Можда нам стиже неко лепше време или је то само ето тако како се каже а роде не маре за наша варовања ;)[/caption]
[caption id="attachment_7683" align="alignnone" width="960"]
Да ли је рода видела од патке или је патка видела од роде, али птицама ове Скрапешке воде годе... ;)[/caption]
[caption id="attachment_7686" align="alignnone" width="960"]
Улице нам нису посуте златом и ако су нам то сви обећавали, али нас сунце подсећа на златне вечери када своје зраке распе по води...[/caption]
[caption id="attachment_7690" align="alignnone" width="960"]
Зграда као кошница где зује људи а ноћ се спрема у дубок сан.[/caption]
[caption id="attachment_7692" align="alignnone" width="960"]
Месец се упалио али не на жице, он би да уђе у нотну свеску неба. Месечина ко дукат жут као из оне песме неке тамо некад певане...[/caption]
[caption id="attachment_7696" align="alignnone" width="960"]
Ипак после ноћи светло ће доћи. Господ нам поклања нова јутра и буђења као шансу призивања нашег покајања како би смисао живота постао стварност...[/caption]
[caption id="attachment_7698" align="alignnone" width="960"]
Кад порастем бићу велик само да ме не смање одрасли људи својим погрешним ставовима.[/caption]
[caption id="attachment_7701" align="alignnone" width="720"]
Након кише кроз облаке сунце прави сенке. Варош нам окупана засија сјаним прошлим временима док се вода не осуши... ;)[/caption]
[caption id="attachment_7705" align="alignnone" width="960"]
Када паднеш научи да устанеш уз достојан смех своје грешке. Ако ти вожња не иде почни да идеш пешке ;)[/caption]
[caption id="attachment_7708" align="alignnone" width="960"]
Овој варошици све више фале људи попут посматрача са прозора. То у они нормални људи који имају шта да кажу и поруче. :)[/caption]

Надам се да вам је пријала ова фото прича кратих коментара :)
[caption id="attachment_7675" align="alignnone" width="960"]
Кад се роди идеја ваља се кренути и у њену реализацију...[/caption][caption id="attachment_7677" align="alignnone" width="960"]
Пре сваке приче ваља попити и кафу. Некад се то млело ручно без вакум паквања и нападних реклама. Кафа је окупљала људе и била неки вид светковине комшилука...[/caption][caption id="attachment_7680" align="alignnone" width="960"]
Роде стигле у Косјерић, свиле гнездно на оџаку топлане... Можда нам стиже неко лепше време или је то само ето тако како се каже а роде не маре за наша варовања ;)[/caption][caption id="attachment_7683" align="alignnone" width="960"]
Да ли је рода видела од патке или је патка видела од роде, али птицама ове Скрапешке воде годе... ;)[/caption][caption id="attachment_7686" align="alignnone" width="960"]
Улице нам нису посуте златом и ако су нам то сви обећавали, али нас сунце подсећа на златне вечери када своје зраке распе по води...[/caption][caption id="attachment_7690" align="alignnone" width="960"]
Зграда као кошница где зује људи а ноћ се спрема у дубок сан.[/caption][caption id="attachment_7692" align="alignnone" width="960"]
Месец се упалио али не на жице, он би да уђе у нотну свеску неба. Месечина ко дукат жут као из оне песме неке тамо некад певане...[/caption][caption id="attachment_7696" align="alignnone" width="960"]
Ипак после ноћи светло ће доћи. Господ нам поклања нова јутра и буђења као шансу призивања нашег покајања како би смисао живота постао стварност...[/caption][caption id="attachment_7698" align="alignnone" width="960"]
Кад порастем бићу велик само да ме не смање одрасли људи својим погрешним ставовима.[/caption][caption id="attachment_7701" align="alignnone" width="720"]
Након кише кроз облаке сунце прави сенке. Варош нам окупана засија сјаним прошлим временима док се вода не осуши... ;)[/caption][caption id="attachment_7705" align="alignnone" width="960"]
Када паднеш научи да устанеш уз достојан смех своје грешке. Ако ти вожња не иде почни да идеш пешке ;)[/caption][caption id="attachment_7708" align="alignnone" width="960"]
Овој варошици све више фале људи попут посматрача са прозора. То у они нормални људи који имају шта да кажу и поруче. :)[/caption]
Надам се да вам је пријала ова фото прича кратих коментара :)
Коментари
Постави коментар