Чињенице говоре да је у самој вароши било пуно више људи, да је функционисао културно - друштвени живот. Спортски центар био је испуњен ритмовима лопти, грајом деце а и старијих. Играла се кошарка, фудбал, одбојка, клинци су возили бицикле. Данас то мењамо турнирима у малом фудбалу и мини баскету. Некада се чекало на терену да упадну екипе. Ником није требао трофеј, биле су то интерне победе и успеси који су се препричавали и надигравали. Спонтана окупљања око спорта, напрасних шетњи или седељкама по клупама. Био је то период здравих погледа и поред силних проблема попут мобилизација, санкција и бомбардовања.
[caption id="attachment_8859" align="alignnone" width="800"]
Фабрика цеманта Косјерић увек је добро пословала и ухлебљавала хиљаде душа. На жалост цементара је продата странцима а била је некада у власништву државе...[/caption][caption id="attachment_8861" align="alignnone" width="800"]
Елкок је некада био јачи од цементаре. Данас је то у приватном власништву. Некада су радници ишли на посао и одлазили са истог уздигнуте главе, данас су јефтина радна снага која нема никаква права...[/caption][caption id="attachment_8864" align="alignnone" width="800"]
Књижара и продавнице у које смо радо ишли. Данас то више не постоји а објекти су наравно покуповани...[/caption][caption id="attachment_8866" align="alignnone" width="3858"]
Сећам се ове банке... Сећам се и Интезе... Сада Косјерић има само једну банку...[/caption][caption id="attachment_8868" align="alignnone" width="3479"]
Чувени цреп из Косјерића. Легенда још увек прича као је то био најбољи цреп. Кофеникс више не постоји...[/caption][caption id="attachment_8870" align="alignnone" width="800"]
Урбана прича још увек живи како је једна госпођа купила лепе ципеле у Немачкој а у Србији отворила а оно пише Мода Косјерић. Ова фирма наравно више не постоји...[/caption][caption id="attachment_8872" align="alignnone" width="800"]
Легендарна ракија и легендарни Повлен. Још увек нема тог јединственог укуса и поред покушаја. Повлен више не постоји јер је купљен...[/caption][caption id="attachment_8875" align="alignnone" width="3698"]
Ресторан Парк којег смо сви ми волели... Данас је то у приватном власништву.[/caption][caption id="attachment_8878" align="alignnone" width="3829"]
Чувен по дочецима нових година, осмим мартовима, концертима, снимању филмова. Данас је то у приватном власништву и служи за свадбе и рођендане. Од урбане легенде и филмске звезде хотел Скрапеж је постао Олимпик...[/caption][caption id="attachment_8881" align="alignnone" width="4310"]
Некада је то била угледна ветеринарска станица. Довођена стока да се лечи, било лекова и чисто. Данас ова зграда служи још само да народ гласа за изборе. Уђеш као човек а после гласања осећаш се као магарац ;)[/caption][caption id="attachment_8883" align="alignnone" width="640"]
Чувена Војина видеотека... Данас све можеш да гледаш на интернету али ипак је то било доба којег ћемо се радо сећати...[/caption][caption id="attachment_8885" align="alignnone" width="368"]
Легенда о којој се још прича и чезне. Институција за младе... Пуно је познатих бендова и певача овде наступало. Безброј је првих пољубаца пало а и мувања. Данас је то подрум у коме верујем расту само печурке и буђ...[/caption][caption id="attachment_8888" align="alignnone" width="4164"]
Са поносом је створен и симболизовао је модерну општину. Био је глас народа. Угашен је прошле године. Није ни приватизован захваљујући коалицији СНС-НС-ДСС...[/caption]Нисам баш све пронашао по архиви али и ова је довољна. Имали смо Чобанијаду која је била институција традиције, данас је то само вашар у покушају традиције. Читао сам колики је био тим људи који су организовали Чобанске дане, видео сам колико је ту било квалитета, данас је то све реда ради и политички настројено. Некада је КУД Максим Марковић био институција и чувар народних игара, данас је то само одржавање живота. Не кажем то ја већ бројни ветерани овог КУД-а.
Где смо данас?
Река људи је напустила Косјерић у потрази за ведријим небом и повољнијим приликама. Варош је кривицом политике постала руина. Највећи успех власти је да се закрпе рупе или пресвуку улице асфалтом. Културни живот је мизеран. Једноличност свакодневнице убија у појам све људе а понајвише креативце. Посла је све мање, перспективе нема. У последње време Косјерић је постао центар временских непогода. На власти је гарнутура неписмених људи и оних који иза себе немају никаквог успеха. Не говорим ово из неке злобе, говорим оно што јесте и што и врапци на гранама знају. Уколико ми сами као народ не станемо у заштиту своје оштине онда све је узалуд. Морамо на идућим изборима бирати поштене људе а не лидере странки који стоје испред кандидата. Манимо се ми Вучића и његових прича, он нам је довео кувара на власт. Морамо гледати људе пре него што заокружимо лидера ;)
[caption id="attachment_8896" align="alignnone" width="960"]
Данас на железничкој станици пет људи уђе у воз. Исто толико изађе. Некада је море људи долазило и одлазило. Возови су сада краћи а путника све мање...[/caption]
