Пролазна љубав и није љубав но страст које западне за око али то вам је као кад зрно кукуруза баците у глину, просто се не прими. Страст или убије или створи љубав између двоје. Чак и ако љубав успе да превазиђе разна прилагођавања између двоје она не може трајати без обостраног труда чак и ако је савршена. За све мора постојати воља да се онај један труди као и она једна исто тако. Љубав није само романтика са две свеће на столу уз обрисе светла и прегршт комплимената. Она је усађена у свакодневним ситницама које су погонско гориво за осећај да си непрестано заљубљен. Када те ситнице нестану онда и почиње пут хладноће између двоје. Често можемо видети парове који су формални међ' собом јер одавно не додају погонско гориво које их одржава у љубави. Формализам или прихватање ситуације да одхраниш децу или шта ће рећи свет убија и једно и друго из дана у дан. Или јеси љубав или ниси, или си срећан или срећна или само себе доводиш у заблуду материјалне сигурности.
Често видим бракове из страсти који нису дали себи времена да из тога никне љубав па онда тек брак. Због тога се често дешавају и разводи уз бучна реаговања јер ту заправо љубав није ни била осим страсти и великих очекивања.
Проводити време са неким ко је твој пасент је Божији дар да се две душе надопуњују и граде свој мали рај на земљи. Он није у великом богатству, он није у великим кућама, он није ни у скупим аутима. Тај рај је спој две сродне душе које се погледима разумеју, који имају времена да сваки дан посвете пажњу једно другом. А зар песници не пишу о томе вековима?
Стрпљење у љубави и решеност да видиш и доживиш љубав огледа се тако што сачекаш шта ће нићи у том тлу које сте обоје засадили. Брзоплете страсти доводе до пропасти, ето још се и римује :)
