Ако нећемо ми сами неће ни неко други...

Прошли су избори, навелико сви са свима преговарају. Све се утишало у вароши, заправо колотечина се наставила. Перспектива ове вароши је сведена на оронуле догађаје старе славе. Спортисте ретко ко више помиње али клинчадија у стрељаштву опстаје и куражи аматерски спорт који је био мајка свих спортских великана. Аматертски спорт је неговао игру и тимски рад. Данас смо сведоци да деци није циљ да буду најбољи у спорту, већ да имају пара као неке спортске звезде. Побркани лончићи су присутни свуда. Све смо олако испустили из руку од спорта до културе. Данас имамо једну бледу слику спортског живота у Косјерићу а и културе. То нас је некада чинило посебнима и кроз те спортско  -  културне активности стицали смо пријатељства и сарадење.

Оба КУД-а у Косјерићу имала се драмске секције. Голубари су имали два удружења данас немамо ни једно. Одбојку, кошарку, фудбал играли су сви не гледајући на године. Развијао се један дух надигравања без икаквих трзавица. Где сада можеш да видиш клинце са гитарама да свируцкају по парку? То је сад бламажа или их одмах прогласе да се курче или да су прсли. Испод жалосне врбе у такси парку генерације су свирале и певале. Данас клинци иду у пропало предузеће Град да позирају у оним рушевинама где трчакарају пацови а лети змије. Сликају се мобилним телефонима да утоле дневну дозу сопствених фотки по друштвеним мрежама.

Свака власт мисли да је култура једне средине то што дају који динар да неко одржи изложбу у Дому културе или представи неког песника. Није културни живот сведен на просторије. Он се огледа на сваком ћошку. Морамо развити осећај друштвено креативних активности. Ако неки клинац стане код моста и свира гитару морамо га уважити а не одмах му навући лудачку кошуљу. Лично сам искусио како ме неки оспоравају што фотографишем често нашу варош и околину. Шта он сере, просерава се да је неко. Уместо да буде то сасвим нормално што неко воли то да ради и плус промовише своје место по целом свету. Увек охрабрујем клинце да слободно фоткају и да се не постиде због геака који увек имају неки комантар на све. Само креирајте и не слушајте оне који у животу не знају ни кућицу од домина да направе.

Морамо прво да престанемо да оспоравамо једне друге како би поново имали један здрав живот у вароши. Власт ко власт нема слуха за културу ни спорт јер ту обично буду звекани на функцијама којима је културни догађај нека пасуљара гологуза што завија на микрофон уз гласну музику са мешањима епилептичних сиса уз дрмотрес гузице са кило шминке и литре зноја под шатром. То су вам они што женску лепоту сведу на месару и траже кило врата и шницли. Због тога се морамо сами изборити за културне креације и спорт. Немам нам вајде од политичара. Ми можемо да се сви договоримо и једне друге бранимо од свакојаких пошасти. Сујете се морају изути и заборавити ако желимо неки иоле лепши живот. Има нас доста, само смо расути у недовршеним причама. Само смо несхваћени и одбачени зарад зурли, зарад политике.

Ето ја онако успутно вам се поверих ;)