Бестидија...

Када видиш и чујеш па не верујеш е то је да се прекрстиш. Сада тек видим шта је људски шљам, шта су сотонина деца. Све сам мислио да је то само пука политика али не! Ово није политика ово је бестидија срба. Ноћас сам у себи шапутао и молио се да нам опросте и свети Сава, и војвода Мишић и сви јунаци који су живот дали за ову бестидију од народа, од државе. Плакао сам јер ме је било срамота и Пупина и Тесле и патријарха Павла и свих великих људи срба којих више нема. И отац ми је умро часно, на самрти ми је показао да се србин не предаје куражећи ме као малог онаквог који стоји гледајући беспомоћног оца.  Гледају ме књиге од владике Николаја, гледа ме Нушић, гледа ме Милан Ракић, гледа ме српска литература забезекнуто како седим немоћан наспрам шљама и гована. Седим а надамном икона распетог Христа. Тражим одговоре а они су јасни да је свет подељен на бестидију и оно мало јада часних и поштених.

Сањам ноћас светог Саву који ме пита: - шта је то са србима Иване? Ја дрхтим немоћан и сломљен, не смем да проговорим од срамоте... Сава ме куражи да кажем своју бол. Клекнем у сну и усудим се да погледам србина Саву, оца духовног. У очима му ноћ и дан, у очима му све и свја. '' Не бој се сине, сви небески људи који су за живота бранили веру и част имају у погледу све време света, све календаре, све речи и мисли. Него реци ти мени шта је са србима''? Дрхтим ко да је зима и ко да сам голим коленима на санти леда. Шта да кажем ја мали и немоћни србин који у народу изгледам као чудовиште које вапи истину? Шта да кажем а да Сава не зна. Зна он! Зна добро све ал чека да отворим душу...

Оче Саво... Србин данас вреди пишљива боба или да ти римујем да је то продана роба. Србин слави крсну славу не ради Бога већ да би народу показао да има шта да се једе и пије. Србин оче Саво подбада немоћне и болесне. Србин оче мој шапуће најгоре речи о србину. Бесан је србин данас и озлојеђен на све и само чека прилику да  дода уља на ватру. Србин мушкарац није више ко војвода Степа, није више ни налик на сенку старе србадије, то је неки иксан прекрштених руку на грудима који само прича, прича и прича... Образ свој продаје за литар уља, за две проституисане црвене. Срби су ти такви оче Саво, пре подне жале Милицу погинулу од бомби а после подне иду да пљешћу демону Шредеру виновнику смрти са неба. Срби данас продају свој глас за песак којег вода носи, за брашно од кило и литар уља. Србин данас продаје своје име, част за паре и нада се добру. Ово више није Србија часних, ово је земља проклетих. Рекох ја све Сави у сну ал прећутах пуно тога. Зна он да сам сакрио речи. Нека...

Имамо у Косјерићу као и у Србији целој политику бешчашћа. Имате оне који нису имали ни дан кампање а освојили су два одборника. То је странка оног несрећног Поповића. Е ти његови бестидни представници траже највише од свих. А ја би им дао говнаву мотку како доликује безобразној чељади.  То је бестидно то је безобзирно на све. Гледам ове мучене пријатеље који преговарају са шљамом и жалостим се цео дан што себе излажу муци. Гледам синоћ и себе како губим време које мора бити, које се мора десити а то је казна! Политика није курва, људи политику чине дрољом! Сви би да имаjу власт, сви би све али нема ничег. Род рђав настао од рђавих дела тражи да утоли жеђ. Дај, дај, дај и не престај! Е то су та говна из политике која су добила од народа сатисфакцију да уцењује. Е тај народ који је узео паре и гласао говна треба да једе та говна четири године без помиловања. Да су паметни ови напредњаци  и ова опозиција да дигну руке и оставе власт типовима попут Поповићу и Вулину да видимо шта ће они са тим кадровима. Ајде господо покажите три месеца колико знате.

Али џаба то је бестидија, то је Србија...

Имамо на све стране оне којима укус говнета на шампиту личи. Имамо и оне који образ чувају по цену живота. Ови говнокусци су у већини па сматрају ове што знају да се говна и  не пипају а камо ли једу, да су лудаци. Руља од гована вазда сматра да су фекалије добре јер сваки циганин коња свог хвали. Говноваљи од срба су сада у експанзији и намножило их се ко да је ово септичка јама где се сваки минули рад ректума слива у једну рупу.  Да! Такви смо и нема ту шта да се правдамо. Косјерац се продаје за шаку јада, за дводневни оброк за чинију хране док су му предаци прелазили Албанију завезаних црева и борили се за будућност будућег шљама. То је ваљда наш усуд, наше проклетство. Данас добијеш власт и заборавиш на поштење, на добротољубље. Чим гузицом дотакнеш фотељу постанеш  бестидан јер си набеђен да си мали бог. Нема Поповића само код Поповића, свуда има таквих и на све су спремни. Избори у Србију су огледало нације...

Не могу више да се бавим ни Вучићевцима малим и великим. Доста ми је више шљама који се продаје за чинују пасуља где је једини учинак прдеж. Доста ми је више да ме киње прдежи по устима која су налик на чмар. Доста ми је више прозивки, подметања, љигавштине. Ето вам све! Наједите се сопственошћу сити!

Ово није прича само о политици, ово је огледавање о стварности. Бесрамни смо, бестидни смо и немамо више савести. Ми смо отуђена нација од Бога, од морала од свега лепог. Нама тек следи казна само тога нисмо свесни уопште.

Бестидија чами над пустаром. Песак јој у очи носи ветар. Бестидија ће саму себе разорити својом похлепом. Бестидијо носи се у пичку материну!!!