Фејсбук и стваран живот...
Свакодневница на Фејсбуку је победила ону на улици. У виртуелном свету све је другачије и куће су од чоколаде а прозори од мармеладе. Док на улици суморна слика стварности пролази погнуте главе...
Ред цитата Меше Селимовића, ред афористике, ред овог, ред оног уз једноставну технику COPY - PASTE. То је на фејсу просто али на улици цитат мораш изговорити у правом тренутку и пронаћи одговарајући. Ту мораш да гуглаш у глави. У виртуелном свету имаш Гугл који није увек у праву као ни Википедија. Интернет је препун добрих ствари али и лоших, исто тако је и са информацијама. Када радим неки текст највише волим да се ослоним на информације из књига како бих интернет минимализовао. Књиге је неко писао писмен, неко писмен је то контролисао и то је одобрено за штампање. На интернету може свака будала да напише нешто и да се то користи у сврхе знања а није знање већ незнање. Ипак је књига још увек мајка знања ;)
Фејсбук је чудестан, на њему можеш свашта видети. Венчања где на фоткама младу оће да рашчерече вукући је на обе стране. То се некад радило са воловима, а сада је то као фора. Фотке са венчања данас су више Боливуд него прављење успомена. Све је позерај, фолирање и нека врста мини глуматања. Сви би да буду ВИП па макар на весељу. Видео сам негде почиње свадба тако што дроном снимају млади брачни пар у пропалом предузећу '' Град '' међ' рушевинана, пацовима и гујама. Ко да је Кустурица предложио сценарио, само фале она два цигиша што гурају колица и да запевају: '' Прољеће на моје раме сљеће ''... Превише смо почели да се глупирамо и глуматамо. Најлепше тренутке упропастимо неукусним позама као да смо реклама за фабрику одела. Исто то се ради и за пунолетство. Све су то неке форе из филмова, то је неки мали гламур који сутрадан се изува и назува пироћане и иде да плеви малињак ;) Да не причам о девојчицама које се селфују у позама порнографије. Нико да скрене пажњу тој пишадији да је то неукусно и да такве позе позивају на блуд. А шта ћеш ти пишанче у пози коју заузима порнографска звезда Кендра Луст? Она зна што то ради и има довољно година, али ти од тридесет кила меса и костију заузимаш похотне позе. Прут је светиња! Постајемо изопачено друштво. Овамо се као држава бори против педофилије а са друге стране нико да васпита децу да се не сликају као дронфуље из нискобуџетних порњава. Ако ми неверујете, истражите мало како се клинке сликају. Имате на свим друштвеним мрежама буљук примера... Та деца не знају да је то симбол блуда, њихова перцепција је заснована на медијима. Једини начин је да им родитељи укажу на то а медије за то није брига јер њима голотиња доноси паре...
'' Ово је вирус - то нисам ја!'' Колико пута смо то видели када се појаве масовни клипови по фејс профилима. То јеси ти јер си кликнуо на апликације фејса које су злонамерне. Не вреди људима говорити да не треба све кликтати мишем. Или оне поруке: '' Лајкујте да би Фејс платио операцију овом детету ''. То је највећи идиотизам фејсбука. Никад лајком нико није себе излечио ни обезбедио новац. То је чисто лицемерје идиота који се играју са будалама. Коме је шта фејсбук платио? Пуно тога можемо видети лошег али има и добрих ствари да не грешим душу.
Но, на улици сретнеш се са пријатељем и поразговараш о свему, ту је онај флуид и присност који ни једна друштвена мрежа не може заменити. На улици смо онакви какви јесмо без фотки из млађих дана, без улепшавања. Дебео сам у животу ал' на фејсу мршав као грана ;) Јако смо чудни по питању друштвених мрежа. Кријемо стварност и представљамо себе као неког другог. Лажни профили су мени најглупља ствар фејса. Ставе неку слику и лажно име па просипају памет и критикују. У стварном животу ћуте, склањају се и живе као анонимуси. А на фејсу глуме харизму...
Мени лично фејс служи за комуникацију са сарадницима. Користим га и за промоцију онога што радим попут фотографисања, спорта, вештина итд. Наравно ту и качим сваки нови текст Мислионика. Ту и тамо прокоментаришем негде нешто али и то сам уфитиљио ради свог мира. Често сам морао да блокирам разне сераторе који злонамерно пишу будалаштине. Блокирање је добра ствар фејса ;)
У сваком случају фејсбук не сме да превлада друштвени живот. Нама се чини да је то супер, да смо виђени, праћени и сл. Ипак пуно је лепше бити напољу и живети стваран живот. Када одем у дивљину ја сам напољу са свим недаћама од кише, хладноће, врућине, напора од пентрања по стенчугама. Али то су тренутци које проживим и памтим. То не може ни једна друштвена мрежа да замени. Могу да напишем љубавни роман са прегршт речи које топе. Али када говорим вољеној особи у очи колико је волим не изговарам роман већ неколико речи које имају подршку погледа, лептира у стомаку и месеца као интимног рефлектора заљубљеног света... То се доживљава и остаје у мислима цео живот. А на фејсу све заврши на серверима...
Смајлићи, срца, меде, куце и маце мењају чак и речи на порукама у месинџеру. Осећања смо претворили у симболе. Но, ја ипак и даље волим аналогну технику да кажем својим устима пред нечије уши шта мислим.
И на крају морам да вам кажем шта сам неки дан видео код мостића. Седе четири девојчице поред реке и не примећују једна другу. Све погнуте главе чвакају телефоне. Поред њих је низ реку отпливаше три патке, два џукца попишаше се метар од њих, једна рода мало кружила изнад. Ништа оне нису од тога виделе. Погледи су фокусирани на око двеста грама пластике...
Шта би било кад би нестало струје месец дана??? Ехххх, пуста жеља ;)
Ред цитата Меше Селимовића, ред афористике, ред овог, ред оног уз једноставну технику COPY - PASTE. То је на фејсу просто али на улици цитат мораш изговорити у правом тренутку и пронаћи одговарајући. Ту мораш да гуглаш у глави. У виртуелном свету имаш Гугл који није увек у праву као ни Википедија. Интернет је препун добрих ствари али и лоших, исто тако је и са информацијама. Када радим неки текст највише волим да се ослоним на информације из књига како бих интернет минимализовао. Књиге је неко писао писмен, неко писмен је то контролисао и то је одобрено за штампање. На интернету може свака будала да напише нешто и да се то користи у сврхе знања а није знање већ незнање. Ипак је књига још увек мајка знања ;)
Фејсбук је чудестан, на њему можеш свашта видети. Венчања где на фоткама младу оће да рашчерече вукући је на обе стране. То се некад радило са воловима, а сада је то као фора. Фотке са венчања данас су више Боливуд него прављење успомена. Све је позерај, фолирање и нека врста мини глуматања. Сви би да буду ВИП па макар на весељу. Видео сам негде почиње свадба тако што дроном снимају млади брачни пар у пропалом предузећу '' Град '' међ' рушевинана, пацовима и гујама. Ко да је Кустурица предложио сценарио, само фале она два цигиша што гурају колица и да запевају: '' Прољеће на моје раме сљеће ''... Превише смо почели да се глупирамо и глуматамо. Најлепше тренутке упропастимо неукусним позама као да смо реклама за фабрику одела. Исто то се ради и за пунолетство. Све су то неке форе из филмова, то је неки мали гламур који сутрадан се изува и назува пироћане и иде да плеви малињак ;) Да не причам о девојчицама које се селфују у позама порнографије. Нико да скрене пажњу тој пишадији да је то неукусно и да такве позе позивају на блуд. А шта ћеш ти пишанче у пози коју заузима порнографска звезда Кендра Луст? Она зна што то ради и има довољно година, али ти од тридесет кила меса и костију заузимаш похотне позе. Прут је светиња! Постајемо изопачено друштво. Овамо се као држава бори против педофилије а са друге стране нико да васпита децу да се не сликају као дронфуље из нискобуџетних порњава. Ако ми неверујете, истражите мало како се клинке сликају. Имате на свим друштвеним мрежама буљук примера... Та деца не знају да је то симбол блуда, њихова перцепција је заснована на медијима. Једини начин је да им родитељи укажу на то а медије за то није брига јер њима голотиња доноси паре...
'' Ово је вирус - то нисам ја!'' Колико пута смо то видели када се појаве масовни клипови по фејс профилима. То јеси ти јер си кликнуо на апликације фејса које су злонамерне. Не вреди људима говорити да не треба све кликтати мишем. Или оне поруке: '' Лајкујте да би Фејс платио операцију овом детету ''. То је највећи идиотизам фејсбука. Никад лајком нико није себе излечио ни обезбедио новац. То је чисто лицемерје идиота који се играју са будалама. Коме је шта фејсбук платио? Пуно тога можемо видети лошег али има и добрих ствари да не грешим душу.
Но, на улици сретнеш се са пријатељем и поразговараш о свему, ту је онај флуид и присност који ни једна друштвена мрежа не може заменити. На улици смо онакви какви јесмо без фотки из млађих дана, без улепшавања. Дебео сам у животу ал' на фејсу мршав као грана ;) Јако смо чудни по питању друштвених мрежа. Кријемо стварност и представљамо себе као неког другог. Лажни профили су мени најглупља ствар фејса. Ставе неку слику и лажно име па просипају памет и критикују. У стварном животу ћуте, склањају се и живе као анонимуси. А на фејсу глуме харизму...
Мени лично фејс служи за комуникацију са сарадницима. Користим га и за промоцију онога што радим попут фотографисања, спорта, вештина итд. Наравно ту и качим сваки нови текст Мислионика. Ту и тамо прокоментаришем негде нешто али и то сам уфитиљио ради свог мира. Често сам морао да блокирам разне сераторе који злонамерно пишу будалаштине. Блокирање је добра ствар фејса ;)
У сваком случају фејсбук не сме да превлада друштвени живот. Нама се чини да је то супер, да смо виђени, праћени и сл. Ипак пуно је лепше бити напољу и живети стваран живот. Када одем у дивљину ја сам напољу са свим недаћама од кише, хладноће, врућине, напора од пентрања по стенчугама. Али то су тренутци које проживим и памтим. То не може ни једна друштвена мрежа да замени. Могу да напишем љубавни роман са прегршт речи које топе. Али када говорим вољеној особи у очи колико је волим не изговарам роман већ неколико речи које имају подршку погледа, лептира у стомаку и месеца као интимног рефлектора заљубљеног света... То се доживљава и остаје у мислима цео живот. А на фејсу све заврши на серверима...
Смајлићи, срца, меде, куце и маце мењају чак и речи на порукама у месинџеру. Осећања смо претворили у симболе. Но, ја ипак и даље волим аналогну технику да кажем својим устима пред нечије уши шта мислим.
И на крају морам да вам кажем шта сам неки дан видео код мостића. Седе четири девојчице поред реке и не примећују једна другу. Све погнуте главе чвакају телефоне. Поред њих је низ реку отпливаше три патке, два џукца попишаше се метар од њих, једна рода мало кружила изнад. Ништа оне нису од тога виделе. Погледи су фокусирани на око двеста грама пластике...
Шта би било кад би нестало струје месец дана??? Ехххх, пуста жеља ;)
Коментари
Постави коментар