Прича о звуку са винила...

Отварам вратанца од сталаже а у њој моја музика. Не треба ми интернет да би је слушао, моја музика је опипљива и налази се на винилу. Не треба ми нацртан музички плејер за компјутер, мој плејер је грамофон којег додирујем. Магија музике настаје тако што узимам омот грамофонске плоче на којем видиш слике, прочиташ пуно података о песмама. Онај тренутак када полако извлачиш плочу да је не замастиш прстима је најмагичнији. Плочу стављаш на диск грамофона и полако спушташ иглу. Магија се најављује првим пуцкањем прашине а онда преко ушију до срца дође читава песма без икаквих аудио компресија. Кафа на левој страни а испред мене, у мени и око мене Дорси свирају. Не може ни један дигитални облик песме да ме додирне као моја лична фонотека. Дигитална музика је као да је немаш а имаш је. Музика на плочама, компакт дисковима или аудио касетама је поседовање музике коју додирујеш и имаш невероватан осећај за то...

[caption id="attachment_15615" align="alignnone" width="4608"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Музика на компонент систему Сонија и великим дрвеним звучницима звучи нестварно и топло за разлику од већине склепане компресоване музике у дигиталном облику која се врти на Јутјубу. Поседујем на свом хард диску огромну фонотеку али осећај је као да је немам. Док је сасвим друга прича имати плоче...

[caption id="attachment_15618" align="alignnone" width="4608"] Омот плоче... Фото: И.С.[/caption]

Осећај поседовања музике је неупоредив са поседовањем на хард дисковима. Можда младима звучим старомодно или неразумно али они немају прилику да доживе ово што ја све време доживљавам. Заиста су дошла времена када све имамо у облаку а заправо немамо ништа... Виртуелне играрије отупљују романтику, стварност и доживљај свих чула.

Са страхопоштовањем се односим према мом грамофону марке Риз који је стар преко двадесет и пет година а ради и даље као сат. Кад смо код сата, ево док пишем овај текст иза мене куцка будилник Инса на навијање. Зар није чудесно што се механика у том часовнику покреће на енергији опруге? Звук сата на навијање је десет пута лепши од кварцног чвакања.

Сведени смо да слушамо музику преко телефона који никада не може имати прави звук са пуним спектром. Обично се купују јефтине слушалице које одузимају пуно од квалитета песме. Сведени смо на танке звучнике од пластике и одавно не уживамо у пуном звуку песме. Онај осећај кад бас осетиш у грлу па ти се спусти до дупета је непобедив. То нећете доживети преко телефона ;)

Док чукам ову причу изнад мене врти е плоча од Битлса и прелепа балада Мишел... Немам речи да вам опишем осећај и осећања која се буде уз овакав звук. Али ако уграбите прилику да неко има грамофон, пробајте да чујете песму и после тога ништа више неће бити исто :)

Слушалице када купујете, не штедите јер све јефтине су у принципу и јефтиног звука...